Света земља
 
Света земља
Св.Архангели Јерусалим
Светитељи    
  

Светитељи, Свети Оци, Свеци

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.svetazemlja.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// нов.2014

 

 

Након одласка Исуса Христа на небо ствара се монаштво, посебан вид испољавања вере у Господа. У 1.веку н.е. и развој Хришћанске свести међу Јеврејима, касније потпомогнуто слободама Хришћанима које почињу да се поштују од цара Константина  и Миланског едикта 313 године н.е., јавља се процват монашког подвижништва као индивидуални и доследни пут Христов, који се прво јавља у Египатској пустињи па затим у Јудејској пустињи, која је тада, а и данас нуде изолацију, мир неопходни за корачање духовним путевима у Христу.

 

Хришћанско монаштво Антоније Велики
Пустињаци, монаси Иларион
Монашки редови и развој монаштва Харитон
Еремити-пустињско монаштво Јефтимије
Кинотички (скитски) систем монашког живота Теоктист
Киновијско (општежитељно) монаштво Сава Освећени
Добротворно киновијско монаштво Герасим

 

Срби Светитељи, Српски Свеци - Свети Оци

 

Први значајни процват хришћанског монаштва се дешава у Византијско (ромелијско) време, када се у Јудејској пустињи настањује 10000-30000 монаха у бројним келијама, стаништима и пећинама.

 

 

Хришћанско монаштво

 

Означава религијски правац и начин жиб+вота, у коме се особа одриче свих световних и материјалних добара и потпуно посвећује свом духовном животу, под заветом вере. Монах је и грчка реч која означава, усамљеника, бити сам, самоћу. Монаси као појединци и усамљеници настањују келије, станишта, пећине, или се у тзв.киновијама удружују у братства, где свако има своје задужење и настањују манастире - грч. заједница духовних појединаца. Монаси се одричу овоземаљских, световних и материјалних добара све у циљу посвећивања духа и путу по Божјим стазама.

 

 

Пустињаци, монаси

 

Пустињаци - монаси који настањују пустиње,  велики број, како некада тако и данас у пустињама налзе места за своју осаму, мир, блаженство где ће трагати и ићи божјим стазама, следећи "Пустињску теологију" која описује 40 година лутања Јевреја пустињама како би променили своју природу, веру и срце. Монаси се понашају као што се понашао и сам Исус Христ, који је био у пустињи 40 дана како би доказао своју љубав и верност и понизност према Господу Богу (Матеја 4:1-11, Марко 1--.12-13 Лука 4:1-13) као што су и пророк Илија и Јован Крститељ. Ови монаси који живе у пустињама се називају пустињацима или еремитима по грч.-еремитос-пустиња.

Током Византијског периода (4.-7.века н.е), пустињаци су одабрали Јудејску пустињу као најподесније место за њихово подвизавање, успињање ка Богу. Јудејска пустиња је близу Јерусалима, али и веома изолована, пуста, сурова. Многи од монаха-пустињака су пре монашења били ходочасници који су обилазили света места и били су преплављени духовним искуствима и призивом Господњим која даје духовну страст икоја их води у дубљој посвећености Господу. Временом је брзо растао број монаха у пустињи од пар њих у пећинама па до 30.000 од којих се највећи део налазио у манастирима Јудеје, да би се одатле монаштво ширило у долину Јордана и на полуострво Синај.

 

 

Монашки редови и развој монаштва

 

Монашки живот је веома евалуирао током најранијег периода хришћанства и развио се у разним правцима. 

Већ у 3. и 4. веку издвојила су се четири основна облика монаштва: еремитски (пустињски), кинотички (скитски), киновијски (општежитељни) и филантропски (човекољубиви).

 

Еремитски-пустињски вид духовног живота организовао се и развијао унутар цркве. Први познати пустињак био је Павле Тиваидски, али је отац целокупног хришћанског монаштва Свети Антоније (251-356). Живео је у пустињи више од седамдесет година. Он и монаси који су га следили организовали су пустињски начин монашког живота, који подразумева да су сами бринули за своје духовне и личне потребе, потпуно изоловани од других, сами.


Кинотички (скитски) систем монашког живота увели су преподобни Амоније и Макарије. У скитском облику монаштва подразумева се живот монаха у засебним келијама, и самостална брига о сопственим потребама. Истовремено, они прихватају заједничко, веома лабаво уређење у питањима богослужења, духовног вођства и личног општења. Заједнички старац (духовник), заједнички храм и заједничка трпеза сваке недеље представљају спољни израз скитског монашког живота. Најзначајнија таква заједница био је скит у Египту, југозападно од Александрије.

 

Следећи облик организације монашког живота представља киновијски (општежитељни) систем који је установио преподобни Пахомије (292-346), такође у Египту, означава заједнички живот монаха у манастиру, свако има своје задужење у корист заједнице, деле трпезу, заједно су на молитвама, али свако има своју келију унутар конака.

 

Последњи облик монашког живота настаје делатношћу Светог Василија Острошког. Он у градовима уводи установу добротворних (човекољубивих) заједница (општежића) у којима монаси помажу онима који су у оскудици и невољи. На тај начин, кроз изражавање љубави према ближњима, они изражавају и показују и своју љубав према Богу.

 

 

 

Ово су неки од најзначајнијих монаха раног хришћанског доба:

 

Антоније Велики (251-356)

 

Антоније Велики се сматра оцем еремита, пустињака, по својим делима и чудима, иако није био међу првим монасима-пустињацима.

Рођен је у богатој Египатској породици, и са 34 године је одлучио да свој живот посвети Господу и оде у пустињу и то Вади ел-Натрун (западно од Александрије) где је остао 13 година. Потом је прешао у Дер ел-Мемун (близу Нила), где је боравио 20 година у старом Римском утврђењу. Већ тада је по својим духовним учењима постао веома познат и посећиван пустињак и како би сачувао духовни мир он се опет преселио али овога пута дубље у пустињу на обали Црвеног мора. Упокојио се у 105. години живота, а иза себе је оставио неизбрисив траг у духовном учењу и корачању Божјим путем и велики број следбеника и монаха који су изградили манастир  Светог Антонија 361 године. близу места његовог подвизавања.

 

 

Иларион (291-371)

 

 Иларион је један од најзначајнијих пустињака раног хришћанства.

Рођен је у паганској породици, јужно од Газе. Са 15 година је крстио, постао хришћанин и отишао у Египатску пустињу где се придружио Антонију Великом, где је остао 2 месеца 306. године. Враћа се у Газу и оснива Лавру у пустињи између Газе и Мајума 328.године. Иларион је у својој Лаври био веома активан, диховно је подучавао народ, тако да је убрзо постао веома тражен, и његова Лавра се обогатила многим монасима од којих сус е истицали : Зенон, Петар Ивиронски и Абба Исаија. Иларионова учења су у многоме утицала на развој раног монаштва, а његова Лавра-манастир је био духовни центар велике области и зачетник Киновије, монашког живота у комуни.


Харитон

 

Харитон се сматра оцем Јудејског монаштва, и основао је прве 3 Лавре. Он је дошао из Иконије (централна Антолија у Турској) у Јерусалим као ходочасник и посећивао света места, када су га пљачкаши отели и одвели у пећину Вади Келт изнад Јерихона. Харитон следи учења Антонија Великог, у келији пећини својим духовним поукама прикупља велики број следбеника и касније оснива манастир, Лавру Фаран која је по типику и уређењу била основ, образац за формирање наредних манастира у светој земљи које су оснивали његови следбеници Јефтимије и Теоктист. Харитон је до упокојења промени још 2 Лавре, Дока, западно од Јерихона и Сока смаштена изнад Нахал-Текоа. Сви манастири Харитона се налазе на ивицама пустиња или литицама долине Јордан.

 

Антоније Велики

 

 

 

Јефтимије (377-473)

 

Јефтимије је један од најистакнутијих монаха Јудејске пустиње. Рођен је у Мелитеа у Јерменији у племићкој породици. До своје 29.године је био уз породицу када се одличује на ходочашће у Јерусалим, по обиласку светих места 406.године одлази у Лавру Фаран, коју је основао отац Харитон. Након 5 година боравка у Фарану, са својим пријатељем монахом пустињаком Теоктистом одлази у Пећину Нахал Ог, где у наредним годинама духовним радом придобијају већи број следбеника и оснивају киновију, манастир 411.године, први те врсте у Јудејској пустињи.

Лечио је људе, познат по излечењу сина једног Арапског великана. Након 10 година, са пустињаком Домицијаном напушта манастир и одлази у пушевине Масаде- Марда, који ће чинити језгро будуће Лавре. Затим одлази у пећину близу Тел-Зифа, југоисточно од Хеброна где оснива киновију од Капар Бариша. И у тој киновији је био много узнемираван од људи па се вратио у Лавру Тектиста близу Јерусалима. Опет му се придружују бројни пустињаци и 428.године оснива своју Лавру која носи његово име Светој Јефтимија по обрасцу Лавре Фаран

 Јефтимије се упокојио у својој 97.години живота (482.године), а његова Лавра је променила типик у киновију, комуну монаха.

У његово време се центар монаштва сели из Египта у Израел.

 

 

 

 

Јефтимије

 

Теоктист  (-451)

 

Он је био монах у Лаври Фаран, где је био под надзором монаха Харитона. 411.године се са блиским пустињацима преселио у пећину на литици Нахал Ог, и многи пустињаци су му се придружили, временом. Теоктист је био игуман ове киновије, и по њему је Лавра и добила назив Светог Теоктиста-Деир Мукликх, која се налази изнад Нахал Ога.

   

 

Theoktistus - painting in

   St. Gerassimos

 

 

 

 

Сава Освећени  (439-532)

 

Сава је рођен у Муталаска, у Кападокији 439 године н.е. Са 8 година је отишао у киновију у Кападокији где се замонашио и где је боравио 10 година, након тога је отишао у Јерусалим на кратко одакле је отишао у Јудејску пустињу у киновију Јефтимија на 12 година. Са 30 година је добио благослов да постане пустињак, отишао је у пустињу Јудеје кроз коју је лутао 5 година, да би се настанио у једну пећину, наредних 10  година, близу данашњег манастира Светог Саве- Мар Саба у којој је нашао идеално место за одмор и подвизавање.

Сава је основао Лавру у својој 45 години, 483.године. око које се налази мноштво келија и пећина у којима се и данас подвизавају монаси, пустињаци.

Свети Сава је пуних 50 година градио ЛАвру Светог Саве Освећеног- Мар Саба. Манастир је неколико пута прошираван ради снештаја великог броја монаха и окружен је дебелим зидовима због заштите од лопова, пљачкаша и разних војски.

Сава Освећени је за ово време уз помоћ следбеника монаха иградио још 13 манастира у Јудејској пустињи- 7 Лаври и 6 Киновија. Неки манастири су дошли под његово руководство као што су : манастири Светог Јефтимија, Светог  Теоктиста у којима је стекао велики број верника. Новим типицима је изменио обавезе и живот монаха.

Свети Сава Освећени је први формулисао и јасно одредио правила понашања и службе монаха - пустињака. Сава се упокојио 532 године у својој 93 години живота и његове мошти почивају у гробној капели у дворишту Лавре Светог Саве ОСвећеног.

 

Сава Освећени

 

Герасим (-475)

 

Герасим је био монах из Ликије, данашња Анадолија, Турска. Он је био игуман манастира који је у заједници бројао 70 монаха, источно од Јерихона, који је водио строга правила аскетизма.Он се сматра једним од оснивача друге генерације значајних еремита-пустињака Јудејске пустиње који су пратили учења Јефтимија и Харитона.

Манастир Деир Хијла је саграђен у величини Лавре а обухвата келије и пећине за еремите са једним центром. Монаси су се састајали у центру манастира Суботом и недељом, док су другим данима живели изоловано, усамљенички. У Централном делу Манастира је католикон- главни храм по имену Светог Герасима. Монашка пећина се налази 1км на исток, Еин Нукеил и у планинама ове области.

Герасимос је присуствовао четвртом Екуменском сабору у Халкедону 451 године. Овај скуп је био кључан у доношењу наредних одлука и довео је до расцепа источног православног света. Герасим је прво био против одлука сабора, а касније их је подржао.

Свети Герасим се упокојио 475.године

 

 

Гераси

СРБИ СВЕТИТЕЉИ


1. Авакум, преподобни - ђакон (17/30. децембар)
2. Анастасија, преподобна - Ана, мати светитеља Саве (22. јун / 6. јул)
3. Ангелина, преподобна - деспотица (30. јул /12. август и 10. / 23. децембар)
4. Арсеније Сремац, светитељ - архиепископ(28. октобар/10. новембар)
5. Бранко Добросављевић, свештеномученик - свештеник (24. април / 7. мај)
6. Василије Острошки Чудотворац, светитељ (29. април /12. мај)
7. Висарион Сарај, преподобни (21. октобар / 3. новембар)
8. Владислав свети - Стефан Владислав, краљ (24. септембар / 7. октобар и 30. јул /12. август)
9. Вукашин, мученик - сељак из Клепаца (16. /19. мај)
10. Гаврило Лесновски, преподобни (15. / 28. јануар)
11. Гаврило Први, светитељ - патријарх (13./26. децембар)
12. Георгије (Ђорђе) Богић, свештеномученик -парох нашички (4. /17. јул)
13. Григорије Млчалник, преподобни (7. /20. децембар)
14. Григорије, светитељ - епископ рашки (30. август / 12.септембар)
15. Давид, преподобни - Димитрије Немањић, кнез (24. септембар / 7. октобар)
16. Даиило Други, светитељ - архиепископ (20. децембар / 2. јануар)
17. Доситеј Васић, исповедник - митрополит загребачки (31. децембар /13. јануар)
18. Ђорђе Кратовац, свети Георгије Нови новомученик (11. / 24. фебруар и 26. маj / 8. јун)
19. Јаков, светитељ - архиепископ (3. / 16. фебруар)
20. Јевстатије Први, светитељ - архиепископ (4./17. јануар)
21. Јевстатије Други, светитељ - архиепископ (16. /29.август)
22. Јелена Дечанска, преподобна (21. мај / 3. Јун)
23. Јелена, света - краљица (30. октобар /12. новембар)
24. Јелисавета, преподобна Јелена Штиљановић, кнегиња (4/17. октобар)
25. Јефрем, светитељ - патријарх (15. / 28. јун)
26. Јефросинија, Јевгенија, преподобна - Милица, кнегиња (19. јул /1. август)
27. Јефтимије Дечански, преподобни (11. / 24. новембар)
28. Јоаким Осоговски, преподобни (29. /16. август)
29. Јоаникије Девички, преподобни (2. / 15. децембар)
30. Јоаникије, светитељ - патријарх (3/16. септембар)
31. Јоаникије Липовац, свештеномученик - митрополит црногорско-приморски (4./17. јун)
32. Јоасаф српски Метеорита, преподобни - последњи Немањић (20. април / 3. мај)
33. Јован Владимир, свети - краљ зетски (22. мај / 4. јун)
34. Јован Нови, свети - деспот Бранковић (10. децембар / 23. децембар)
35. Јосиф Нови, светитељ (15. / 28. септембар)
36. Кирило, светитељ - патријарх (30. август /12. септембар)
37. Лазар, свети великомученик - кнез (15. / 28. јун)
38. Макарије, светитељ - патријарх (30. август /12. септембар)
39. Максим, светитељ - архиепископ - деспот Ђорђе Бранковић (18. / 31. јануар)
40. Милутин, свети краљ (30. октобар /12. новембар)
41. Нестор Дечански. препоцобни (11. / 24. новембар)
42. Никодим, светитељ - архиепископ (11. / 24. мај)
43. Никодим Тисмански. преподобни (21. децембар / 8. јануар)
44. Никон, светитељ - патријарх (30. август /12. септембар)
45. Петар Зимоњић, свештеномученик - митрополиг дабробосански (4. /17. септембар)
46. Петар Коришки. свети (5. /18. јун)
47. Петар Цетињски Чудотворац, светитељ (18./31. октобар)
48. Платои Јовановић, свештеномученик - епископ бањалучки (22. април / 5. мај)
49. Прохор Пчињски, преподобни (19. октобар /1. новембар)
50. Рафаило Банатски Хиландарац, преподобни (16/29. август)
51. Рафаило Момчиловић - свештеномученик - игуман манастира Шишатовца (21. август / 3. септембар)
52. Сава Први, светитељ - архиепископ (14. / 27. јануар)
53. Сава Други, светитељ - архиепископ (8./21.фебруар)
54. Сава Бранковић, светитељ, митрополит ердељски (24. мај /7. јун)
55. Сава Трећи, светитељ - архиепископ (26. јул / 8. август)
56. Сава Трлајић, свештеномученик -епископ горњокарловачки (4. /17. јул)
57. Симеон Мироточиви, свети - Стефан Немања велики жупан (13. / 26. фебруар)
58. Симон Монах, преподобни - Стефан Првовенчани, краљ (24. септембар / 7. октобар)
59. Синаити преподобни: Ромил Раванички (16. / 9. јануар), Роман Синаит, Нестор, Мартирије, Сисоје, Зосим Тумански, Јов (6. / 19. мај)
60. Спиридон, светитељ - патријарх (15. / 28. јун)
61. Стефан Дечански, свети - Стефан Урош Трећи ( краљ (11/24. новембар)
62. Стефан Лазаревић, свети - деспот (19. јул /1. август)
63. Стефан Пиперски, преподобни (20. мај / 2. јун)
64. Стефан Слепи, свети - деспот Бранковић (9. октобар / 22. октобар)
65. Стефан Урош, свети - цар (2. /15. децембар)
66. Стефан Урошиц Немањић, свети - кнез(11. / 24. новембар)
67. Стефан Штиљановић, свети - кнез (4. /17. октобар)
68. Теодор Несторовић, свештеномученик - епископ вршачки (29. /16. мај)
69. Теодор (Сладић) Комоговински, свети мученик (Теодорова субота)
70. Теоктист, преподобни Драгутин краљ (30. октобар /12. октобар)  

osmrtnice smrtovnice osmrtnicama ljubuški umrli ljubuški osmrtnice grude smrtovnice bihac smrtovnice srebrenik smrtovnice jablanica smrtovnice bihac
 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
LATINICA
 
Претрага на ћирилици!
 
 
 
 
Хиландар.инфо
 

Вести из Хиландара
 
Јерусалимска патријаршија
 

Вести из Свете земље
 
Манастир Светог Саве Освећеног
 

Манастир Свете Катарине Синај
 

Свето писмо онлине
 
 
 
Мапа сајта
 

©2014-2022 Светаземља.инфо | Сва права задржана | Услови коришћења | LaktusDev