Библија

Библија - Свето писмо

текстови Библије

Аудио-звучни записи Библије

Звучни запис целе библије у. рар формату је на http://dfiles.eu/files/6es5kkain.

Слушање библије:

Јеванђеље по Луки

Јеванђеље по Марку

Јеванђеље по Матеју

CODEX SINAITICUS

Синаитска књига, Најстарији примерак Библије

http://www.codexsinaiticus.org

Преживели делови Синајске књиге (Codex Sinaiticus), најстарије Библије на свету, објављени су у на Интернету. Средином четвртог века, отприлике у време кад је римски император Константин Велики прихватио хришћанство, четири преписивача руком су на грчком језику исписала овај текст на велуму, животињској кожи финије обрађеној од пергамента.

Синајски кодекс, како се та књига најчешће назива (реч кодекс иначе значи књига), сматра се изузетно вредним писаним благом, јер омогућава праћење развоја раног хришћанства и начина на који се Библија преносила с генерације на генерацију.

Мада делови Кодекса нису преживели зуб времена они који јесу садрже цео Нови завет, пола Старог завета и два ранохришћанска текста који нису у саставу модерне Библије.

Текст садржи и бројне допуне, исправке и ревизије настале његовом еволуцијом током векова. Сматра се да је то најстарија увезана књига, која је уз то и веома импозантних димензија. Њених око 800 преживелих страна (од 1.400 колико је имао оригинал) које су готово прозирне, имају димензије од приближно 38 x 34,5 цм. Чињеница да су повезане у књигу означава да су коришћени кодекси превладали до тада чешће коришћене папирусне и пергаментске свитке.

Стране приказане на Интернету заправо су обједињени скуп одвојених збирки које се чувају у Британској библиотеци у Лондону (347 листова), манастиру Свете Катарине на Синају (12 листова и 40 фрагмената), Националној библиотеци Русије у Санкт Петербургу (делови 6 листова) и библиотеци Универзитета у Лајпцигу (43 листа).

Британска библиотека која поседује највећи део рукописа (који је 1933. купила од совјетске владе), започела је марта 2005. године четворогодишњи пројекат дигитализације свих његових страна. Ова иницијатива чији је циљ био да се Библија виртуелно уједини и сачува, истовремено је бацила и ново светло на то ко је писао текст и како је то урађено. Додатно истраживање је открило да је на тексту радио и четврти преписивач, али су многа питања о његовом стварању остала без одговора. Не зна се, на пример, где је ова Библија израђена, колико дуго је израда трајала, ни који религиозни ред је наручио њену израду.

Поред дигиталне слике сваке стране која се може увеличавати, налази се и препис (транскрипција) текста и његов евентуални превод (транслација) на савремени грчки, руски, немачки и енглески. Пошто су сада сви делови на једном месту могу се проучавати холистички, уместо парцијално како је то рађено до сада.

За више информација погледајте сајт на којем се све ово налази.