Света земља
 
Света земља
Св.Архангели Јерусалим
Светиње    
  

Светиње

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.svetazemlja.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// нов.2014

 

 

Светиње Свете земље, а и васколиког Хришћанског света су места најважнија, најзначајнија, најутицајнија на дух и веру хришћана. То су центри ходочашћа, умне енергије, посвећивања, преиспитивања, прочишћења. Од њих је све потекло, она су центар света, духовно средиште.

 

Храм Христовог Васкрсења, 
Гроб Господњи
Голгота, Калварија
камен Миропомазања
Центар Света, Омфелос
Адамов Гроб
Храм рођења Исусовог, Витлејем
Храм Успења Пресвете Богородице, Гроб Мајке Божије

 


Храм  Христовог Васкрсења

Гроб Господњи

 

Црква Христовог Васкрсења (Светог гроба) најсветије је хришћанско место Јерусалима и света. То је прави религиозни музеј– преко тридесет освећених места, све под сводом  огромне Ротонде (Димитријевић  М., 1926.  с. 264).  Црква се налази  на  месту Калварија (Голгота), где је Христ распет, умро, сахрањен и ускрснуо. На том месту је пронађен Гроб Божији и Свети Крст. Базилику је подигла свeта Јелена (326 – 333 г.), мајка цара Константина, на месту бивше паганске светиње коју је изградио Хадријан. Ту првобитну базилику су  срушили  Персијанци(614 г.).  Садашњи  објекат  је  дело  крсташа(1149 г.),  а касније су га рестаурирали Грци, а у новије време заједнички грчка, католичка, јерменска  и  коптска  црква.

Више о историји Храма Христовог Васкрсења и Христовог Гроба.

У  самој  базилици  ходочасници  обилазе  следеће: на самом улазу се налази камен-плоча Миропомазања, на којој је било спуштено тело Христово након распећа, на њему се чине метанија-молитве, Калварију(са две капеле: Латинску и Грчку), Капелу Божијег Гроба (која се налази у центру  Ротонде  зване Anastasis – грч. „Васкрсење“), Капелу  проналаска  Светог Крста, а такође Капелу свете Јелене, која је нашла Крст. У средини Ротонде, највеће просторије Цркве се налази мала камена капела, која чини остатак пећине у којој је било положено тело Христово и зове се Едикуле или Кувуклија и то је НАЈСВЕТИЈЕ ХРИШЋАНСКО МЕСТО У СВЕТУ, у Кувуклији је Христ Васкрсао. Кувуклија-Едикуле или гроб Господњи је празан, јер је Христос васкрсао. Главни догађај за православне је уочи Христова Васкрсења, када се на Христовом гробу појављује свети Огањ, којим се пале свеће.

 

 

 

шематски приказ терена и садашње Цркве

 

 

Камен миропомазања, (на доњој слици Stone of unction)

 

 

 

 

 

Живоносни гроб Господњи

 

У средишту Ротонде, округле просторије Цркве се налази мала камена капела, остатак печине у којој је било положено тело Исуса Христа након распећа, и зове се Едикуле или Кувуклија. Кувуклија је најсветије место Хришћана уопште. Кувуклија се састоји из 2 дела (види слику изнад), први део или улаз је капела Анђела, на коју се наставља мали пролаз који води у сам Христов гроб (Sepulcher), гроб је наравно празан. Сам гроб Господњи је величине 2х2 метра од којих половина површине на десну страну заузима камен- стена на коју је било положено тело Христово 3 дана и на коме је Васкрсао. Унутрашњост гроба је обложена белим мермером, а изнад самог каменог постоља се налазе 3 иконе са приказом Васкрсења. У Гроб се због ниског улаза и плафона улази и стоји у погнутом положају. На овом месту се свакодневно врше 3 литургије, од стране Грка православаца, Јермена православаца и католика, при чему Свети Гроб се сматра истовремено и жртвеником и престолом. Са спољашње стране, Кувуклија је правоугаона капела обложена ружичастим мермером са 16 пиластра. Западни зид Кувуклије је раван и на њему се налази мала, дограђена капела величине 2х2 метра која припарад Коптима и назива се Коптска капела.

 

ж

Ротонда са Кувуклијом

  

 

Христов гроб (на платну пише Христос анести--грч. или Христос Васкрсе)

 

Гроб Исусов, 26.10.2016.год. у току ревитализације Кувуклије и Светог Гроба.


 

Голгота (Калварија)

 

Или место лобање (Калварија) је место распећа Исуса Христа. Налази се на 3 метра изнад нивоа Цркве и представља остатак стене на којој је био крст распећа (види слику изнад). Голгота се налази на 17 корака од стене миропомазања надесно од улаза у Цркву. Голгота је величине око 10х10 метара и великим пиластрима је подељена на 2 дела, северни део је Грчки православни и у којем се налази стена Калварија- место Голготе, и јужни део тзв. католичка Калварија. На самој Голготи се налази високи олтар у сребру на коме је приказан на крсту распет Исус Христ изнад чије главе су многа кандила. Цела Калварија је сада обложена мермером, а пукотина у стени у којој је био набијен Крст се налази уз сам олтар десно у поду. Лево и десно од Калварије се на неколико метара се налазе 2 црна круга која означавају места на којима су били распети двојица разбојника.


Голгота, Калварија

 

 

Адамов Гроб

 

Испод Грчке Калварије се налази гроб Адама, који је у самој стени ( на слици је у поду приказ Сунца - означава позицију Адамовог гроба), до Адамовог гроба воде узане степенице. Према легенди, праотац Адам је сахрањен у брду Голгота, а током земљотреса настао због распећа Христовог, настала је пукотина између Калварије-места распећа и гроба Адамовог кроз коју је протекла Исусова крв и опрала је прах и лобању праоца Адама, тиме је опроштен грех праоца. Данас се кроз стакло може видети та пукотина у стени и црвени трагови крви. Управо ту на Калварији је био престо првог Јерусалимског цара Мелхиседека. Десно од Гроба Адамовог се налазе врата собе чувара Светог Гроба, где је стално присутан грчки Архимандрит коме могу да се оставе цедуље са именима која ће бити прочитана на литургијама над Светим Гробом.

 

Гроб праоца и првог човека, Адама

 

Источно од Грчке Калварије на око 30 корака се налази Капела Свете царице Јелене, мајке цара Константина која је први археолог у историји. У овој капели и почива Света Јелена, она је пронашла Животворни Крст, од њене капеле је узан пролаз са 13 гвоздених степеника  који воде у цистерну, на брду у коју је био бачен Крст са још друга 2 крста. То место где се налазио Животворни Крст је данас латинска Капела Крста (види схему Цркве). 

У истој галерији постоји још неколико капела и параклиса који подсећају на страдање Исусово и припадају Грцима, Јерменима и Католицима (види схему Цркве).

Између Грчке Калварије и Ротонде се налази Католикон или главна црква (на грчком) која има велики иконостас и 2 трона: Јерусалимски и Антиохијски који припадају овема двема Патријаршијама, које су најстарије, прве, зачетнице светске Хришћанске цркве. Овај католикон са троновима припада Грчкој православној цркви (види схему Цркве).

 

Главна Црква грч.-Католикон, са 2 трона, Јерусалимске и Антиохијске патријаршије

 

 У цркви између Светог Гроба и Голготе налази се „Центар Света“. То је ваза с великом лоптом коју секу четири линије. Оне представљају четири стране света, а тачка у којој се секу зове се omphalos тј. средишња тачка или дословце – пупак. Тако се у античкој Грчкој звао један кружни камен у Аполоновом храму у Делфима и сматрало се да означава центар света.

 

Око Омфелоса

 

Кључеве Цркве Васкрсења Христовог имају 2 турске породице које брину о цркви. Они отварају Цркву на захтев овлашћених свештеника једне од 3 конфесије. Иначе је црква закључана од сумрака до 4 сата ујутру.
 

 

Грчки свештеници

 

 

Румунски ходочасници

 

 

Етиопљански ходочасници

 

 

Копти у коптској капели

 

 

Купола ротунде

 

 

Грчки монаси

 

 

 

 

 

Благодатни огањ у Храму Гроба Христовог и Христовог Васкрсења

 

 

 

Храм рођења Исусовог у Витлејему

 

 

 

 

Црква Рођења Исусовог у Витлејему је главно хришћанско свето место, поред Цркве Гроба и Васкресења Исусовог у Јерусалиму и представља традиционално место Исусовог рођења. То је и једна од најстаријих сачуваних хришћанских цркава.

У Библији

Рођење Исуса 25 децембра по Јулијанском календару, 7 јануара по Грегоријанском календару (на Божић) се приповеда у јеванђељима по Матеју и Луки. Матеј даје утисак да су Марија и Јосиф били из Витлејема и касније се преселили у Назарет због Иродовог декрета, док Лука указује да су Марија и Јосиф били из Назарета, а да је Исус рођен у Витлејему, док су били у граду за време пописа становника. Научници сматрају да су ове две приче контрадикторне и верују да су текстови Матеја поузданији због историјских проблема са Лукином верзијом. Али обе научне стране слажу се да је Исус рођен у Витлејему,а  одрастао у Назарету. Према Луки 2:7 (у традиционалном преводу), Марија "га положили у јаслама, јер није било места за њих у гостионици." Али Грчки превод такође може бити изречен, "она га је положила у јасле, јер нису имали простора у соби" -  можда  би требало да замислимо да се Исус родио у мирној задњој соби куће.

Међутим, мученик Јустин и еванђелиста Јован из 1.века не наводе да је Исус рођен у пећини, што је и логично пошто у су његово време куће прављене тако да су се наслањале на пећине и поткапине, људи су живели у делу куће, а домаће животиње у задњем делу тј. пећини где су биле штале. По рођењу, Исуса су обишла три Света мудраца који су му подарили СВЕТЕ ДАРОВЕ: ЗЛАТНЕ ПЛОЧИЦЕ, МИРТУ И СВЕТО МИРО- ОВИ ДАРОВИ СЕ ДАНАС ЧУВАЈУ У МАНАСТИРУ СВЕТОГ ПАВЛА НА СВЕТОЈ ГОРИ, АТОС, А ДОНЕЛА ИХ ЈЕ МАРА БРАНКОВИЋ КЋЕР ДЕСПОТА ЂУРЂА БРАНКОВИЋА.

 

 

 

Историја Цркве Рођења Христовог

Први докази о пећини, у Витлејему, у којој се родио Исус је у списима Јустина Мученика из 160 год. не. Предање је такође потврђено од стране Оригена и Јевсевије у 3. веку. 326 год. не, цар Константин Велики и његова мајка Хелена су финансирали изградњу ове цркве изнад саме пећине. Прва црква, освећена је 31. маја 339 год. н.е, имала је осмоугаону основу и постављена је изнад саме пећине. У средишњем делу цркве је био отвор пречника 4 метра окружен оградом кроз који се пружао поглед у пећину. Данас је овај отвор затворен подним мозаиком из 4.века који је преживео до данас. 

Храм  је преправљен и проширен од стране Јустинијана  530 год.н.е., на основи која је остала до дан данас. Персијанци су је поштедели током инвазије  614 год.н.е., јер су према легенди, били импресионирани осликаним Светим мудрацима на улазу у храм као ипоступком Светих Мудраца који су били Персијанци, а који су походили младог Исуса и Богородицу . Ова чињеница је узета у обзир на Светом Синоду у Јерусалиму у 9. веку и донет је закључак да се иконе поштеде и претендује на фрескописање у циљу да ће непријатељи када буду виђали Хришћанску лепоту у храмовима бити одвраћени од њиховог уништења. Муслиманима је од времена Омара (639.год.) било дозвољено да користе јужни олтар за богослужење што је натеарало муслимане да одбаце декрет Хакима, Египатског диктатора (1009.год.) о уништењу хришћанских споменика.

Крсташи су освојили Јерусалим 6. јуна 1009.год. Балдвин I и II су крунисани у овој цркви и помогли да Франци и Византинци сарађују у потпуности у улепшавању унутрашњости цркве (1165-69. год.). Грчки натпис на северном улазу бележи овај догађај. Црква Рођења је била много запуштена у време Мамелука и у османском периоду, али не и уништена. Већи део мермера цркве је опљачкана од стране Турака и сада краси храм на стени у Јерусалиму. Земљотрес1834.год. и пожар 1869.год. уништили су део пећине, али је црква поново преживела. 1847.год., један Турчин је украо чувену Витлејемску звезду, која је била од злата и са драгим камењем.  По сазнаљу муслимански Ага је лично платио да се изради Витлејемска звезда од сребра по оригиналном изгледу што је и учињено и сада на месту рођења Исусовог стоји сребрна Витлејемска звезда. Ова крађа Витлејемске звезде је била и разлог почетка Кримског рата 1854-56.год..

1852. год. је, подељено старатељство  над црквом  између православне, римокатоличке и јерменске цркве. Грци држе највећи део као и саму пећину рођења Исусовог.

 

Шта видети у цркви Рођења

Врата понизности, мали правоугаони улаз у цркву, настала је у османско време да спречи крађу од пљачкаша, и да примора ходочаснике да се поклоне светом месту и да спрече улазак непријатеља на коњима. Улазна врата смањена су од пређашњих крсташких врата. Постоји и  шпицасти лук изнад ових врата из 6.века на којем је скица цара Јустинијана.

Широк наос остао је недирнут још из доба цара Јустинијана, 6 век., само је кров замењен у 15.веку и 19.веку. У самој цркви се налазе три наоса који се ослањају на 44 стуба, наоси и куполе су осликане, фрескописане предивним сликама.

 

.

Колонада из Константиновог времена

 

Колонаде или стубови су од љубичасто-ружичастог мермера и потичу још из Константиновог доба, из 4.века, одлично су очувани. Изнад њих у два наоса, на обе стране се налазе фреске и мозаици који датирају из 1160 године, који описују Васељенске саборе и Библијске мотиве. Многи нису очувани али постоји њихов детаљан опис из 1628 године, аутор је био Василије сликар како стоји у потпису на зиду.

 

мозаик у поду Храма

 

Један део пода је прекривен даскама испод којих се налази прелепи мозаик из Константинове Цркве (4.век), са мотивима птица, цвећа и винове лозе. Испред главног олтара се налази осмоугаони мозаик који је најлепши по мотивима и на молбу, монаси могу да га отворе и да се види, овај мозаик је сачињен у време Цара Јустинијана у 6.веку. У оквиру истог мозаика се налази осмоугаона мала фонтана у чијем постољу пише" за сећање и починак и опроштење грехова оних чија имена Господ зна". Археолози су открили и осмоугаони кревет у дну олтара, који је био пун воде.

 

силазак у пећину испод Олтара

 

Главни олтар на источној и један на јужној страни Цркве (олтар обрезања) је у власништву Грчке православне цркве. Главни олтар има Православни иконостас са позлаћеним крунисаним анђелом, иконе, кандила и лампе. на северној страни храма је високи Јерменски олтар три Краља посвећен Маги која је у близини везивала коње, и у северној апсиди је Јерменски олтар посвећен Девици Марији.

 

место рођења Исусовог, у поду је Витлејемска звезда

 

Пећина рођења је централно место Храма, у пећину се спушта степеницама из олтара. Ово место се сматра и поштује као право место рођења од 2.века. У мермеру се налази 14-токрака сребрна Витлејемска звезда на којој пише "Овде је од Девице Марије рођен Исус Христ-1717" Изнад Звезде се налази 15 кандила, од којих 6 припада Грцима, 5 Јерменима и 4 Католицима.

 

Витлејемска звезда

 

Остало уређење пећине потиче после 1869 год. када се десио велики пожар у пећини, једино су сачувана врата са Северног и јужног улаза у пећину која потичу из времена Јустинијана из 6.века. У пећини преко пута места рођења, на око 5 метара,  налази се Капела јасли - Мангер, јасле су у власништву католичке цркве. Изнад капеле Мангер је мозаик из 12.века. Поред Јасли, тј.ове капеле воде степенице за напоље и ако се даље настави њима одлази се у Цркву Свете Катерине.

 

 

Олтар преко пута Звезде

 

 

Место рођења, Звезда  и ходочасници

 

 

 

Гроб Пресвете Богородице

 

 

 

Богородичин гроб је један од пет највећих хришћанских светилишта.То је грбница у стени где је према сведочењу апостола сахрањена Пресвета Богородица. Ову пећинску цркву красе висећа кандилаи узвишена атмосфера. Смештен је у цркви Успења Пресвете Богородице у Гетсиманији у подножју западне падине Маслинске горе у долини Кедрона у Јерусалиму, Израел.

Ово место нам је свето и важно и много ближе и ради Пресвете Богородице Марије која је након вазнесења Господњег долазила овде и молитвено проводила не тренутке, минуте, него сате. По људској слабости и њој као мајци је тешко пао растанак са сином. За живота је долазила и молила Господа да дође и узме Њену душу. Била је ту у тренутку када је ишао страдалним путем, гледала тренутак распећа, била обавештена о Његовом Васкрсењу, гледала Вазнесење и није штедела ниједан тренутак да проведе у молитви овде на Маслинској гори. Молила га је да је што пре узме. Господ јој је услишио молитве и послао архангела благовесника Гаврила и показао палмину грану, Богородица је радосно кренула своме новом дому у кућу Јована Богослова, најомиљенијем ученику Господњем. Када је дошла на брдо Сион, ову вест је поделила са Светим Јованом Богословом, дала му палмину грану и замолила га да он буде тај који ће пред одром Њеним носити је до Гетсиманског врта где ће бити сахрањена, тамо где су сахрањени и Њени родитељи и Њен обручник Праведни Јосиф.

Библија не пружа информације о крају Маријиног живота или месту њеног погреба. Предања о Маријином погребу у овом делу Јерусалима датирају из 2 или 3 века. Предања су ојачала у 5 веку, кад је снажно оспоравана тврдња да је Марија сахрањена у Ефесу.Око 455. године, древни гроб је пронађен кад је откопан камен који га је окруживао. Први писани помен о цркви на овом месту датира из 6 века. Изграђена је црква кружне основе изнад гроба Мауриција Тиберија (582-602.г.), али су је уништили Персијанци 614. Године. Црква је поново изграђена и посетио ју је ходочасник Арцулф Фрањевачки бискуп) 680. године. Он је забележио да је црква имала два нивоа оба кружног облика. Горњи ниво је имао четири олтара; доњи је имао олтар на источном крају и Маријин гроб на десној страни. Црквени запис из 9.века гласи да је ту служило 13 свештеника и духовника, 6 калуђера и 15 часних сестара.

Кад су стигли Крсташи пронашли су само рушевине. Поново су изградили цркву 1130. године и укључили Бенедиктански манастир, те тако основали Опатијску цркву Свете Марије Јосафатске. Манастирски комплекс је имао готске стубове, фреске црвено-на-зеленом и три куле за заштиту. Краљица Мелисанда Јерусалимска је сахрањена у доњој цркви 1161. године. Кад је 1187. године пало Крсташко краљевство Саладин је разорио већи део горње цркве и употребио камен за поправку градских зидина, али је доња црква (крипте) остала готово нетакнута. Локалитет су преузели Фрањевци након одласка Крсташа и отада га деле Грци, Јермени,Сиријци, Копти, Абесињани и Муслимани. Муслимани одају пошту Богородичином гробу јер је Мухамед на Ноћном путу од Меке до Јерусалима угледао светлост изнад Маријиног гроба. Поред тога, калиф Омер се молио у Гетсиманији 638. године

 

главни хол у Храму Богородичиног гроба у Гетсиманији

 

Степенице са пута воде у квадратно двориште у ком се налази горња црква.Спољни изглед цркве, 47 камених степеница које воде доле у пећину и краљевске хришћанске гробнице у нишама са десне и леве стране степеништа датирају из 12. века. Унутра, седам степеница наниже од улаза, са десне стране, налази се гробница Краљице Мелисанде која је умрла 1161. године. Гробница је некад била заштићена гвозденим шипкама; лук са мотивом љиљана још увек  постоји. Преко пута њене гробнице налази се породична крипта њеног сина, Краља Болдвина ΙΙ Јерусалимског. Зидови који окружују степенице потичу такође из 12. века као и прозори који су забарикадирани да би издржали изливање Кедрона. Мелисандино тело је пресељено у 14. веку на место у дну степеништа и њена гробница се од тог времена поштује као гробница Маријиних родитеља, Јоакима и Ане. Гробовипородице Краља Болдвина се поистовећују са Јосифовим гробом. Доња црква на дну степеништа је Византијска крипта из 5.века, делимично исклесана у стени, приказује изворно Византијско зидарство.  Место је осветљено пригушеном светлошћу, а зидови поцрнели од дима дајући му изглед дубоке старости. Просторија је раскошно украшена иконама и мноштвом висећих кандила. Богородичин гроб се налази у источном делу крипте у малој четвртастој капели са апсидама на западу изграђена, и истоку дужа исклесана у камену. Веома је сличан гробу њеног сина у Цркви Светог Гроба. Олтару гробници прекрива остатке гробнице која можда датира из 1. века.  Ниша југозападно од гробнице јесте михраб, који показује у ком правцу се налази Мека, а који је постављен након Саладиновог освајања. Преко пута, на супротном зиду, налази се гробница из 1. века која представља доказ о најранијој употреби овог места за сахрањивање. Грчки и Јерменски олтари деле источну апсиду; Етиопијски олтар и цистерна заузимају западну апсиду 

 

?Параклис посвећен Јоакиму и Ани, родитељима Пресвете Богородице

 

Храм има основу крста: у центру је гробница Пресвете Богородице са два улаза, на крају пећине се налази олтар. У каменом кивоту се види чудотворна икона Јерусалимске мајке Божје, руског уметника. Храм је данас у надлежности Грка и Јермена. Овде је традиција пред празник Успења Пресвете Богородице да из Мале Гетсиманије која је близу храма Христовог гроба ходочасници ноце плаштаницу Пресвете Богородице, као што су некад апостоли носили Богородицу до Гетсиманије и њене гробнице.

 

Погреб Богородице

 

Према предању  Богородица Марија је преминула у Јерусалиму а у Гетсиманији су је сахранили у гробници у којој су претходно били сахрањени њени родитељи Свети Јоаким и Ана и Праведни Јосиф за кога је била заручена. Пошто није био у могућности да присуствује сахрани, Апостол Тома је дошао након три дана у Гетсиманију измолио их да отворе ковчег како би се опростио од Марије. Отворени ковчег је био празан.

Као успомену на смрт Богородице и дан када се она вазнела на небо и „предала свој дух у руке Спаситеља,  празнује се Успење Пресвете Богородице или Велика Госпојина 28. Августа, односно 15. августа по јулијанском календаруа када се завршава и пост који траје14 дана. Велика Госпојина је један од највећих хришћанских празника

 

Гробница Пресвете Богородице

 

 

празан гроб Пресвете Богородице, пошто се Успела на небо

Црква Рођења Исусовог у Витлејему је главно хришћанско свето место, поред Цркве Гроба и Васкресења Исусовог у Јерусалиму и представља традиционално место Исусовог рођења. То је и једна од најстаријих сачуваних хришћанских цркава.

У Библији

Рођење Исуса 25 децембра по Јулијанском календару, 7 јануара по Грегоријанском календару (на Божић) се приповеда у јеванђељима по Матеју и Луки. Матеј даје утисак да су Марија и Јосиф били из Витлејема и касније се преселили у Назарет због Иродовог декрета, док Лука указује да су Марија и Јосиф били из Назарета, а да је Исус рођен у Витлејему, док су били у граду за време пописа становника. Научници сматрају да су ове две приче контрадикторне и верују да су текстови Матеја поузданији због историјских проблема са Лукином верзијом. Али обе научне стране слажу се да је Исус рођен у Витлејему,а  одрастао у Назарету. Према Луки 2:7 (у традиционалном преводу), Марија "га положили у јаслама, јер није било места за њих у гостионици." Али Грчки превод такође може бити изречен, "она га је положила у јасле, јер нису имали простора у соби" -  можда  би требало да замислимо да се Исус родио у мирној задњој соби куће.

Међутим, мученик Јустин и еванђелиста Јован из 1.века не наводе да је Исус рођен у пећини, што је и логично пошто у су његово време куће прављене тако да су се наслањале на пећине и поткапине, људи су живели у делу куће, а домаће животиње у задњем делу тј. пећини где су биле штале. По рођењу, Исуса су обишла три Света мудраца који су му подарили СВЕТЕ ДАРОВЕ: ЗЛАТНЕ ПЛОЧИЦЕ, МИРТУ И СВЕТО МИРО- ОВИ ДАРОВИ СЕ ДАНАС ЧУВАЈУ У МАНАСТИРУ СВЕТОГ ПАВЛА НА СВЕТОЈ ГОРИ, АТОС, А ДОНЕЛА ИХ ЈЕ МАРА БРАНКОВИЋ КЋЕР ДЕСПОТА ЂУРЂА БРАНКОВИЋА.

 

 

 

Историја Цркве Рођења Христовог

Први докази о пећини, у Витлејему, у којој се родио Исус је у списима Јустина Мученика из 160 год. не. Предање је такође потврђено од стране Оригена и Јевсевије у 3. веку. 326 год. не, цар Константин Велики и његова мајка Хелена су финансирали изградњу ове цркве изнад саме пећине. Прва црква, освећена је 31. маја 339 год. н.е, имала је осмоугаону основу и постављена је изнад саме пећине. У средишњем делу цркве је био отвор пречника 4 метра окружен оградом кроз који се пружао поглед у пећину. Данас је овај отвор затворен подним мозаиком из 4.века који је преживео до данас. 

Храм  је преправљен и проширен од стране Јустинијана  530 год.н.е., на основи која је остала до дан данас. Персијанци су је поштедели током инвазије  614 год.н.е., јер су према легенди, били импресионирани осликаним Светим мудрацима на улазу у храм као ипоступком Светих Мудраца који су били Персијанци, а који су походили младог Исуса и Богородицу . Ова чињеница је узета у обзир на Светом Синоду у Јерусалиму у 9. веку и донет је закључак да се иконе поштеде и претендује на фрескописање у циљу да ће непријатељи када буду виђали Хришћанску лепоту у храмовима бити одвраћени од њиховог уништења. Муслиманима је од времена Омара (639.год.) било дозвољено да користе јужни олтар за богослужење што је натеарало муслимане да одбаце декрет Хакима, Египатског диктатора (1009.год.) о уништењу хришћанских споменика.

Крсташи су освојили Јерусалим 6. јуна 1009.год. Балдвин I и II су крунисани у овој цркви и помогли да Франци и Византинци сарађују у потпуности у улепшавању унутрашњости цркве (1165-69. год.). Грчки натпис на северном улазу бележи овај догађај. Црква Рођења је била много запуштена у време Мамелука и у османском периоду, али не и уништена. Већи део мермера цркве је опљачкана од стране Турака и сада краси храм на стени у Јерусалиму. Земљотрес1834.год. и пожар 1869.год. уништили су део пећине, али је црква поново преживела. 1847.год., један Турчин је украо чувену Витлејемску звезду, која је била од злата и са драгим камењем.  По сазнаљу муслимански Ага је лично платио да се изради Витлејемска звезда од сребра по оригиналном изгледу што је и учињено и сада на месту рођења Исусовог стоји сребрна Витлејемска звезда. Ова крађа Витлејемске звезде је била и разлог почетка Кримског рата 1854-56.год..

1852. год. је, подељено старатељство  над црквом  између православне, римокатоличке и јерменске цркве. Грци држе највећи део као и саму пећину рођења Исусовог.

 

Шта видети у цркви Рођења

Врата понизности, мали правоугаони улаз у цркву, настала је у османско време да спречи крађу од пљачкаша, и да примора ходочаснике да се поклоне светом месту и да спрече улазак непријатеља на коњима. Улазна врата смањена су од пређашњих крсташких врата. Постоји и  шпицасти лук изнад ових врата из 6.века на којем је скица цара Јустинијана.

Широк наос остао је недирнут још из доба цара Јустинијана, 6 век., само је кров замењен у 15.веку и 19.веку. У самој цркви се налазе три наоса који се ослањају на 44 стуба, наоси и куполе су осликане, фрескописане предивним сликама.

 

.

Колонада из Константиновог времена

 

Колонаде или стубови су од љубичасто-ружичастог мермера и потичу још из Константиновог доба, из 4.века, одлично су очувани. Изнад њих у два наоса, на обе стране се налазе фреске и мозаици који датирају из 1160 године, који описују Васељенске саборе и Библијске мотиве. Многи нису очувани али постоји њихов детаљан опис из 1628 године, аутор је био Василије сликар како стоји у потпису на зиду.

 

мозаик у поду Храма

 

Један део пода је прекривен даскама испод којих се налази прелепи мозаик из Константинове Цркве (4.век), са мотивима птица, цвећа и винове лозе. Испред главног олтара се налази осмоугаони мозаик који је најлепши по мотивима и на молбу, монаси могу да га отворе и да се види, овај мозаик је сачињен у време Цара Јустинијана у 6.веку. У оквиру истог мозаика се налази осмоугаона мала фонтана у чијем постољу пише" за сећање и починак и опроштење грехова оних чија имена Господ зна". Археолози су открили и осмоугаони кревет у дну олтара, који је био пун воде.

 

силазак у пећину испод Олтара

 

Главни олтар на источној и један на јужној страни Цркве (олтар обрезања) је у власништву Грчке православне цркве. Главни олтар има Православни иконостас са позлаћеним крунисаним анђелом, иконе, кандила и лампе. на северној страни храма је високи Јерменски олтар три Краља посвећен Маги која је у близини везивала коње, и у северној апсиди је Јерменски олтар посвећен Девици Марији.

 

место рођења Исусовог, у поду је Витлејемска звезда

 

Пећина рођења је централно место Храма, у пећину се спушта степеницама из олтара. Ово место се сматра и поштује као право место рођења од 2.века. У мермеру се налази 14-токрака сребрна Витлејемска звезда на којој пише "Овде је од Девице Марије рођен Исус Христ-1717" Изнад Звезде се налази 15 кандила, од којих 6 припада Грцима, 5 Јерменима и 4 Католицима.

 

Витлејемска звезда

 

Остало уређење пећине потиче после 1869 год. када се десио велики пожар у пећини, једино су сачувана врата са Северног и јужног улаза у пећину која потичу из времена Јустинијана из 6.века. У пећини преко пута места рођења, на око 5 метара,  налази се Капела јасли - Мангер, јасле су у власништву католичке цркве. Изнад капеле Мангер је мозаик из 12.века. Поред Јасли, тј.ове капеле воде степенице за напоље и ако се даље настави њима одлази се у Цркву Свете Катерине.

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
LATINICA
 
Претрага на ћирилици!
 
 
 
 
Хиландар.инфо
 

Вести из Хиландара
 
Јерусалимска патријаршија
 

Вести из Свете земље
 
Манастир Светог Саве Освећеног
 

Манастир Свете Катарине Синај
 

Свето писмо онлине
 
 
 
Мапа сајта
 

©2014-2017 Светаземља.инфо | Сва права задржана | Услови коришћења | LaktusDev