Света земља
 
Света земља
Св.Архангели Јерусалим
Света места    
  

Света места

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.svetazemlja.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// нов.2014

 

 

Храм Христовог Васкрсења  Јерихон
Свети Гроб Господњи Пастирско поље, Беит Сахоур
Базилика Христовог рођења у Витлејему Тавор
Назарет, Московија Хеброн
Место крштења Христовог на реци Јордан Свето дрво Аврамово
Храм Успења Богородице у Гетсиманији Кана Галилејска
Гроб Мајке Божје Капернаум
Планина блаженства Бетесда
Тагба - Храм умножења хлеба и рибе Гетсимански врт
Галилеја Гробница Лазара у Витанији
Соба Тајне Вечере, Српска соба Гора Сион, Зион
Магдала Храм Вазнесења Господњег

 

 

 

Храм Христовог Васкрсења 

 

 

Храм Христовог Васкрсења

 

Светиња над светињама, најсветије место Хришћанства, под сводом  ове  цркве налазе се најважније и највољеније хришћанске светиње*30, на 9 светих места. Величанствена и најпоштованија Црква. У којој се налазе: камен миропомазања, Голгота или Калварија, Адамов гроб, капела Свете Јелене, Капела Часног крста, Капела Анђела, Христов Гроб, Капела Светог Вартама, Тамница Христова, Центар света-Омфалос (пупак), Капела Трновог Венца, Капела Светог Лонгина, Гроб Јосифа из Ариматеје, Капела Марије Магдалене.

Константин Велики својим Миланским едиктом 313. године зауставио је прогон хришћанства. Године 324. Константин побеђује Ликинија и постаје самодржац Римског царства. Двадесетог маја 324. године почиње са радом Први васељенски сабор у Никеји. На овом сабору учествовао је и јерусалимски епископ Макарије, који је неколико пута разговарао са Константином о светим местима на Голготи, где је страдао Исус Христос, које је било место хришћанских ходочашћа.. У то време је света Јелена мајка цара Константина походила је област Голготу, са задатком да нађе Часни крст. Тада је на Голготи цар Хадријан поставио паганске статуе са намером да спречи ходочашћа хришћана. Међутим света Јелена је у једној пећини нашла Часни крст који је касније положен на једну упокојену жену, која је васкрсла, и тиме је показана сила Часног крста. После овог дивног чуда, место Распећа и погребења Исуса Христа постало је доступно свима.

 

Више о историји Храма Христовог Васкрсења и Христовог гроба.

 

 

план Храма Христовог Васкрсења и Христовог гроба

 

 

 

Камен миропомазања

 

 

Камен миро помазања

 

По улазу  у Цркву Христовог Васкрсења на свега 10 корака је постављен камен миропомазања. Ту се свакодневно среће велики број ходочасника који врше метанија, молитве, који му се клањају, миришу и љубе. Ова камена плоча је она на коју су праведни Јосиф и Никодим, након добијања одобрења од Пилата, положили беживотно тело Исуса Христа након што су га спустили са Часног крста. На овом камену су га премазали миром, због чега се овај камен и назива миропомазањем и умотали га Плаштаницом и положили и припремљени гроб Јосифа из Ариматеје. Овај камен је жуто-розе боје, понекада се осећа благ мирис из камена. На зиду изнад камена се налази прелеп мозаик који описује силазак тела Христовог са крста, његово помазање и полагање у гроб.

 

Мозаик миропомазања

 

 

 

Адамов гроб

 

 

 

Десно од камена миропомазања, иза врата се налази гроб праоца Адама, ту је он сахрањен по легенди. Од његовог гроба па до Голготе тј.Калварије тачног места распећа Исуса Христа се налази пукотина у стени, која је препукла од великог земљотреса у тренутку смрти Исусове. Низ ову пукотину се сливала Христова крв и падала на Адамову лобању која је сахрањена у гробу испод Голготе. Адамово тело је у Јерусалим донео јеврејски цар Мелхиседек, сахранивши Адама на место изнад кога је, хиљаду година касније, Исус разапет. Спаситељевим Распећем и његовом часном крвљу која се слила на Адамову лобању, искупљен је прародитељски грех.

 

 

 

Голгота

 

 

Голгота, место Лобање (Калварија)

 

Десно од камена миропомазања уз степенице на висини од 28 метара,  се налази Капела Грчке Калварије или Голготе што у преводу значи Лобања (да лизбог тога што је стена имала иглед лобање или због многих лобања које су се ту налазиле од распећа криминалаца), у поседу Грчке православне цркве и тачно место где се налазио врх брда Голгота на којем се налазила стена са пукотином у коју су се побадали крстови за разапињање. Ово место је у доба Римљана било место погубљења највећих преступника.

Света Голгота, место Лобањe, на овом страшном месту где је Господ разапет између два разбојника, налази се црквица. Свакодневно се на престолу, који је подигнут изнад места где је стајао укопан крст Христов, служи Света Литургија. На иконостасу иза Часне трпезе, приказан је Господ Исус Христос на Крсту, у природној величини. Лево и десно од иконостаса, такође у природној величини, приказани су Пресвета Богородица и свети Јован Богослов, највернији Христов ученик. Све је прекривено сребром.

Не могу се описати емоције којима су ходочасници преплављени док са сузама и на коленима, прилазе да целивају дванаестокраку звезду испод часне трпезе, место на коме је Господ скинут са крста. Све ово је изузетно потресно. Ходочасници овде целивају олтар, 12-окраку звезду у сузама, са осећајем туге и бола који се огледа и вери и искупљењу за грехове, све кроз чин прочишћења душе.  По распињању Христа настало је велико невреме и земљотрес који је направио пукотину у стени и кроз ову пукотину се слила крв исусова на лобању праоца Адама и то је био чин искупљења грехова целог човечанства. Та пукотина каои гроб Адамов се виде у поду и налазе у просторији испод Грчке Калварије.

 

 

 

Капела Трновог венца 

 

 

 

На десно по изласку из Грчке Калварије тј.Голготе налази се мала капела у поседу Грчке православне цркве посвећена Трновом венцу. На овом месту је по миропомазању Исуса Христа био положен трнов венац. На истом месту су се налазили људи који су се ругали Исусу док је био разапет на крсту.

 

 

 

Капела Свете Јелене

 

 

Даље надесно се након 28 степеника ходочасник спушта у капелу Свете Јелене где су били делови мошти Свете царице Јелене, мајке цара Константина Великог, данас се део мошти налазе у риму. Са овог места је царица Јелена надгледала откопавање цистерне и вађење часног Крста. Ова капела је у поседу Јерменске православне цркве.

Обилазећи Свету Земљу света царица Јелена намисли да потражи часни Крст Христов. Неки старац Јеврејин, по имену Јуда, једини знаде мјесто где се Крст нахођаше, па присиљен од царице изјави, да је Крст закопан под храмом Венериним, кога подиже на Голготи цар Адријан. Царица нареди, те порушише тај идолски храм, па копајући у дубину нађоше три крста. Док царица бјеше у недоумици, како да распозна Крст Христов, пролажаше мимо тога мјеста пратња са мртвацем. Тада патријарх Макарије рече, да мећу на мртваца редом један по један крст. Када метнуше први и други крст, мртвац лежаше непромењено. А када ставише на њ трећи крст, мртвац оживје. По томе познаше, да је то часни и животворни Крст Христов. Метнуше га по том и на једну болесну жену, и жена оздрави.

Тада патријарх уздиже крст, да га сав народ види, а народ са сузама пјеваше: Господе помилуј! Царица Јелена направи ковчег од сребра и положи у њ часни Крст. Доцније цар Хозрој освојивши Јерусалим, одведе многи народ у ропство и однесе Крст Господњи у Персију. У Персији Крст је лежао 14 година. 628. године цар грчки Ираклије побједи Хозроја и са славом поврати Крст у Јерусалим. Ушавши у град цар Ираклије ношаше Крст на својим леђима. Но на једанпут стаде цар и не могаше ни корака крочити. Патријарх Захарија виде ангела, који спречаваше цару да у раскошном царском одјелу иде под Крстом и то по оном путу по коме је Господ, бос и понижен, ходио. То виђење објави патријарх цару. Тада се цар свуче, па у бједној одјећи и босоног узе Крст, изнесе га на Голготу, и положи у храм Васкрсења, на радост и утеху цјелог хришћанског свјета.

Из ове капеле у њеном десном углу се налази мали ходник и 13 степеника који воде до цистерне, места где су била затрпана 3 крста, један од њих је био Часни Крст. Ова цистерна је у 18 веку претворена у капелу Наласка Часног Крста и у поседу је Католичке цркве.

 

Капела Наласка Часног Крста

 

 

 

 

Капела Светог Лонгина

 

 

 

По изласку из Капеле Свете Јелене, надесно се налази Капела Трновог венца и ругања Христу, након ње се наилази на капелу Светог Лонгина, римског војника који је да би проверио да је Исус заиста мртав, копљем пробо његове груди. Ово Лонгиново копље је нађено у стени на месту данашње капеле и ово копље је познато као ЛОНГИНОВО КОПЉЕ ИЛИ КОПЉЕ СУДБИНЕ за коју се везује судбина света. Данас се ово копље налази у ризници у Бечу , Аустрија, као једна од највећих реликвија западног Римског царства.

Свети мученик Лонгин, је био први официр који је, после Христовог страдања, скинуо војну униформу и удаљио се од света ради Христа. Био је капетан, старешина војника који су присуствали распећу Исуса Христа на Голготи, о чему сведоче јеванђелисти Матеј,Марко и Лука. Описујући Христово страдање божанствени Матеј вели: “А капетан и који с њим чуваху Исуса видевши да се земља тресе и шта би, поплашише се врло говорећи: Заиста овај беше Син Божји”.

Био је, старешина војника, односно страже која је чувала Христов гроб. Кад су јеврејске старешине сазнале за Христово васкрсење, потплаћивали су војнике да проносе лажну вест - да Христос није васкрсао него да су га украли његови ученици. Покушали су да потплате и Лонгина, али он на то није пристао. Јеврејске старешине су тада хтели да га убију, али он је сазнао за то и, заједно са два своја друга, скинуо је свој војнички појас, отишао код апостола и крстио се, а затим је тајно напустио Јерусалим и преселио се уКападокију. Тамо се предао посту и молитви, и, као живи сведок Христовог васкрсења, обратио је многе незнабошце у истиниту веру. 

 

 

 

 

Тамница Христова

 

 

Даље, надесно, иза капеле Светог Лонгина се налази тамнхица Христова. на овом месту се некада налазила мала пећина у којој су боравили преступници пре разапињања на крст. У овој тамници је био и Исус Христ чије су ноге биле ланцима везане за стену. на истом овом месту је Богородица са женама посматрала разапињање свога сина на крст. У Тамници се налази чудотворна икона Пресвете Богородице која је једном плакала.

 

 

 

 

Капела Марије Магдалене

 

 

 

На 10 корака од Тамнице Христове, ка западној страни Храма се налази Капела посвећена марији Магдалени. На овом месту се Исус јавио Марији Магдалени након Васкрсења. Ова Капела је данас у поседу Католичке цркве.

 

 

 

 

Сиријска капела и гроб Јосифа из Ариматеје

 

 

Сиријска капела

 

гроб Јосифа из Ариматеје

 

Даље, када се крене ка западном крилу Ротонде, наилази се на Сиријску капелу у поседу Сиријске православне цркве, у њеном левом углу се налази мали пролаз у коме се налази гроб Јосифа из Ариматеје.

Јосиф из Ариматеје или Јосиф Ариматрејски је, по сведочењу Новог завјета, био становник Јудеје који је властити, већ припремљени гроб, препустио Исусу Христу након његовог разапињања. Спомиње се у сва четири Еванђеља, а многе хришћанске цркве га славе као свеца. Након Исусове смрти на Голготи, Јосиф из Ариматеје је замолио римског намесника Понтија Пилата да му досволи да Христово тело скине са крста и сахрани га у сопственој гробници по важећим обичајима. Римски прокуратор је то дозволио и Јосиф је скинуо тело, повио га у платно и положио у исклесан гроб. „И скиде га, и обави платном, и метну га у гроб исјечен, у коме нико не бијаше никад метнут. И дан бијаше петак, и субота освиташе“ (Лука 23:53). Према важећем закону, и обешене особе морале су да буду сахрањене пре заласка Сунца. Као члан Синедриона, Јосиф је добро знао за такво правило, па се зато и усудио да Пилата измоли да сахрани Исуса. Према Јеванђељу по Јовану, Јосифу је помагао и Никодим, који је донео смесу смирне и алоје. Заједно су повили Исусово тело у повоје са миомирисима, што је био јеврејски обичај код сахрана. Близу Голготе Јосиф је имао врт, и у њему нову гробницу, исечену у камену, коју је спремио за себе. Ту су пренели Исусово тело и сахранили га у присуству само неколико жена. Међу њима била је и Исусова мајка Марија, као и Марија Магдалена. Јосиф је после полагања тела навалио на гробницу велики округли камен. По Матеју, високи јеврејски свештеници и фарисеји су од Пилата тражили да осигура гроб, јер су се бојали да Исусови ученици не украду тело и не почну да тврде да је васкрсао из мртвих. „Рече им Пилат: ето вам страже, па идите и утврдите како знате“ (Матеј 27:65). То су и учинили, запечатили су гроб и поставили стражу.

 

 

 

Христов Гроб и место Христовог Васкрсења

 

 

улаз у Христов Гроб, Едикуле или Кувуклију

 

У средишту Ротонде, па и самог Храма Васкрсења се налази Христов Гроб или Кувуклија која се састоји из 3 дела: од улаза на којем су редови великих свећњака и кандила се улази у капелу Анђела, величине 3х3 метра. У средишњем делу се налази камена ваза у којој се налази део камена који је поломио Анђео када је отварао гроб Исуса Христа и овај камен служи као престо у литургијама.

 

капела Анђела

 

 

Христов гроб

 

Даље, када се прође кроз капелу Анђела улази се у Едикуле, сам гроб Исуса Христа. Гроб је величине 2х2 метра, са десне стране је постоље стена, на којем је било положено тело Христово. Гроб је висине 112 цм и ширине 72 цм тако да у њега могу да уђу само 3 особе. Гробни престо је од стене и са 3 стране га окружиуује стена, део пећине, а четврта страна је обложена мермером и окренута је ка простору за стајање. У Гробу Христовом и у капели Анђела се свакодневно врше литургије, прво Богослужење имају Грци, потом иду јермени и на крају Католици, 3 пута дневно, свакога дана у трајању од 12 сати.

И трећи део Кувуклије чини Коптска капела у поседу Коптске православне цркве која се наслања на Христов гроб са спољашње стране, стоји наспрам Сиријске капеле.

 

Кувуклија, Христов гроб на Васкрс, благодетни огањ

 

 

 

Главна црква или Католикон

и Центар Света, Омфалос

 

Главна црква или Католикон (грч.)

 

Између Капеле Свете Јелене и Христовог Гроба се налази Католикон, или централна црква која припада Грчкој православној цркви. У њој се налзе 2 трона: први припада јерусалимској патријаршији, мајци свих хришћанских цркава, а други трон припада Антиохијској патријаршији. Између ова два трона се налази иконостас. У Католикону се налази и центар Света тзв. Омфалос (грч.) или пупак.

 

Омфалос

 

 

 

 

Базилика Христовог рођења, у Витлејему

 

 

 

Базилика рођења Христовог се налази у месту Витлејему, недалеко од Јерусалима. То је новозаветно место означено као место рођења исуса Христа. По Светом писму Исус се родио 25 децембра по Јулијанском календару, у пећини. До данас је пећина претрпела знатне измене и изнад ње се налази Базилика Христовог рођења, једно од највећих светих места, а уједно и светиња Хришћанског света. Ова Базилика припада Јерусалимској патријаршији, под надзором Грчке православне цркве.

Базилику Христовог рођења је изградила царица Јелена, мајка цара Константина Великог око 330 год. и ова базилика је једна, поред Храма Васкрсења Христовог, од првих хришћанских храмова уопште. Сама Базилика је кроз историју релативно мало претрпела измене зато што је у многим сукобима, кроз историју Палестине и Свете земље, била поштеђена.

По уласку у храм могу се приметити стубови (са осликаним светитељима), са леве и десне стране, који су из крсташких времена.

На левој страни се налазе врата која воде у цркву Свете Катарине од Александрије, која је подигнута 1882. године од стране фрањеваца. У оквиру те цркве се налази пет пећина. У једној од њих је блажени Јероним живео. На источном делу цркве Рођења Христовог се налази олтар, који припада Грчкој православној цркви. Олтар је ограђен великим дрвеним иконостасом из 1764. године, који је украшен иконама и многобројним кандилима. Са леве стране олтара се налази јерменска црква, која се састоји из два олтара. Један је посвећен Богородици, а други мудрацима који се зове Олтар Краљева. Јермени верују да су мудраци ту оставили своје коње када су дошли да се поклоне маломе Христу. Са десне стране православног олтара се налази Олтар Обрезања, који припада грчкој цркви.

 

Место рођења Исуса Христа

 

Испод православног (грчког) Олтара Обрезања је улаз у пећину Христовог Рођења. На улазу у пећину, са леве стране, налази се стуб на чијем врху је насликана икона (чудотворна) Исуса Христа.. Улаз у пећину потиче из времена крсташа, док бронзана врата од улаза води порекло из време владавине Јустинијана. Силаском доле, са десне стране степеница налази се место Христовог Рођења, ту је саграђен мали олтар

На месту рођења, данас се налази чувена Витлјемска звезда, сребрна са 14 кракова на којој пише ``Hic de virgine Maria Iessus Christus natus est``- у преводу Овде је од девице Марије рођен Исус Христ. Некада је звезда била од злата и са драгим камењем, али је  1847 године украдена од стране турака, па је Абдул Меџед 1 лично финансирао већ 1848 године да се од сребра направи по оригиналном изгледу ова која данас стоји.

 

Витлејемска звезда

 

Изнад Витлејемске звезде у полукружној ниши се налази 16 висећих кандила, од којих су 6 грчких, 6 јерменских и 4 католичка. Иза ових кандила се налазе православне иконе, и јод 2 стојећа кандила која стоје поред Витлејемске звезде. Непосредно изнад места рођења Исуса Христа стоји мраморни трон. На овим престолом могу да врше литургије само Грци и Јермени. Предњи трон стоји на два мермерна стуба, а у ниши изнад њега се налази мали православни, Византијски (Ромелијски) мозаик. У времее када нема службе, овај трон се затвара решеткама. Изнад самог престола се налази још 6 православних икона.

Преко пута места Христовог рођења је Капела Јасли, односно место где је Исус положен у јасле. У Исусово време, јасле су биле од глине, а не од дрвета(како неки тврде) али су касније замењене и постављене позлаћене јасле. О Капели Јасли се брину католици.

 

Капела Јасли

 

У близини Христовог рођења, налази се и Млечна пећина. У ту пећину се, по предању, Јосиф са Богородицом и бебом Исусом склонио, како би преноћили. Док је Дјева Марија дојила Христа, неколико капи млека је пало из Богородичиних груди на камен који је побелео. Од тада се сматра да је он лековит, па многи стружу белу прашину са камена, коју користе за различите сврхе. Данас се на томе месту налази фрањевачка црква која је подигнута 1872. године. Цркву посећују и муслимани. Нарођито је посећена од стране хришћана за време божића.

 

 

 

 

Соба тајне вечере, Горница, Српска соба


Соба тајне вечере

 

Горњица, соба Последње, тајне вечере, на Сионској Гори, једна је од централних тачака ходочашћа људи из целога света. У Јерусалиму је од Сарацена Свети Сава српски откупио кућу Светог Јована Богослова у којој је била Горњица (соба Тајне Вечере)  златом и сребром које је добио од краља Радослава. Легенда каже да је купио тако, што је цео под прекрио златним дукатима.  Сала последње Христове вечере налази се на Сионској гори у којој је првобитно Исус Христос апостолима опрао ноге, а затим, на последњој вечери, установио Свету тајну причешћа – еухаристију. Хранио је ученике своје хлебом: ...једите, ово је тело моје Новог завета... и напојио вином: ...пијте, јер ово је крв моја за вас проливена...

У истој соби су се догодиле Тројице, кад је Свети дух сишао међу апостоле, четрдесети дан по Васкрсењу.  У овој соби се Исус после Васкрсења јавио апостолима и у њој је обећао силазак духа светога. То је место последњег одмора светог Стефана. 

Уз саму кућу Горњицу- собу тајне вечере Свети Сава српски је  купио и надградио манастир  Светог Јована  Богослова на Сионској Гори, на месту дома Јована Богослова, где је Богородица дочекала своје последње дане, коју ће, заједно с кућом, даривати као метох Лаври Светог Саве Освећеног. У крсташким ратовима и црква и кућа су порушене.   Највероватније су је запалили темплари у последњем крсташком рату. Обновили су је фрањевци у 14. веку.

Сионска Горница је просторија на другом спрату која обележава великусобу где је Исус јео Последњу Вечеру са својим ученицима. Налази се директно изнад Давидовог гроба и у близини Цркве Успења пресвете Богородице на Сионској Гори. Локација Последње Вечере није позната, а Библијски извештаји пружају мало података. Не може да буде у садашњој одаји која је изграђена у 12. веку. Међутим, могуће је да се ова одаја налази изнад или у близини изворног места Последње Вечере и/или Духова. Испод пода зграде су Византијски и Римски плочниц, а темељи потичу најдаље из 2.века наше ере.  Могуће је да се мала црква Божија која је постојала на Сионској Гори 130 г. наше ере споменуо ју је Епифаније Кипарски)налазила на овом месту. Опасност и прогонства искључују да су Хришћани измислили ново свето место у 2.веку н.е., па ако је активна црква постојала 130. г. мора да је била важна већ неко време-можда зато што је соба Тајне вечере била у близини. У то доба то је био имућан крај и могуће је да је богати хришћанин отворио врата свог дома и дао да се користи као црква.

Црква на Сионској Гори је реконструисана у 4. веку нове ере кад су прогонства хришћана престала и тада је била позната под именом Горња Апостолска Црква. Овај назив се, међутим односио на испуњавање апостола Светим Духом на Духове, а не на Последњу Вечеру, што се такође одиграло у горњој просторији (Дела апостолска 1:13; 2:1). Према предању, горња соба у којој су се апостоли напунили Светим Духом налазила сена Сионској Гори, кад ју је поменуо Кирил Јерусалимски. У 5. веку, црква се помињала као „Сион" мајка свих цркава и негде у то време је почела да се повезује саместом одржавања Тајне вечере. То се изгледа темељило на логичном закључку: пошто су се Духови и Последња Вечера десили у горњој одаји ,оба догађаја су се одиграла у истој просторији.

Византијска црква је уништена у пожару 614. године током напада Персијанаца и поново 965. године. Била је у рушевинама кад су стигли Крсташи, који су је изабрали као једну од станица на покајничкој литији која је претходил аконачном нападу на град у јулу 1099. године. Сионску Горницу коју данас посећују ходочасници су изградили крсташи у 12. веку као део Цркве Свете Марије Сионске. Крсташка црква је постала једна од Јерусалимских дика, али је поново пропала након пораза Крсташа. Од средине 13.века, остаци цркве су крадени за грађевински материјал. Грађевину су затим поново обновили Фрањевци у 14.веку и користили је као Фрањевачки манастир све до 1522.год. Отомани су преобразили просторију у џамију 1524. Њих је мање занимала хришћанска традиција овог места од гроба цара Давида (Пророка Давида) у муслиманској традицији) на доњем нивоу.

У Сионску Горницу се долази са главног пута на Сионској гори, кроз улаз са шиљастим луком, затим низстепениште које се налази одмах лево у дворишту.  Двориште је део грађевине која је једном била склониште за ходочаснике, па турска кућа, а сада јеврејска јешива, талмудска школа за младе Јевреје коју похађају особе од најмлађе доби до раних 20-их).

Сионска горница је привлачна претежно празна правоугаона просторија са стубовима и укрштеним сводома. Капители на стубовима потичу углавном из 12. века и у готском су стилу. На зиду одмах десно од врата постоје трагови боје из 14. века. Источни део је првобитно имао олтар и певницу, али су они уништени кад је изграђена купола изнад Давидовог гроба на доњем нивоу. Одаја је задржала одлике џамије, укључујући обновљене отоманске прозоре од обојеног стакла са арапским натписима и украшени михраб. Такође постоје и две арапске украсне плоче у зиду и левантска купола.Степениште у југозападном углу одаје води доле у Давидов гроб. Куполу над степеницама подржавају мермерни стубови са упечатљивим капителом који приказује пеликана како кљуцка родитељеве груди, симбол доброчинства и жртве у хришћанској уметности. Степениц екрај минарета воде на кров са ког се пружа леп поглед на Маслинову Гору и даље.

 

Давидов Гроб

 

Давидов ковчег

 

Испод собе Тајне вечере, на доњем спрату крсташке грађевине,  налазе се мале одаје које се поштују као Давидов гроб. Главна одаја је празна осим конотафа (празног гроба) прекривеног тканином. Ово место је по први пут означено као Давидов гроб у 11. веку, а у 15.веку је спојено са џамијом пшошто муслимани сматрају Давида једним од правих пророка. Упркос недавним сумњама у аутентичност гроба, ово је једно од најпоштованијих јеврејских светих места. Ово је нарочит оважило од 1948-1967. године кад је Стари град био под Јорданском контролом. Како је Западни зид био неприступачан за Јевреје, долазили су овде да се моле. Иданас се улазна сала користи као синагога. Од 4. до 15. века, гроб се поистовећивао са Духовима и Богородичином смрћу, а према предању овде је Христ прао ноге ученицима након последње вечере (Еванђеље по Јовану 13:1-17).

+http://www.telegraf.rs/zanimljivosti/2729642-najsvetija-soba-hriscanstva-ovo-je-sala-u-kojoj-je-isus-hrist-sa-12-apostola-odrzao-tajnu-veceru-foto

 

 

 

Храм Вазнесења Господњег

 

У фази истраживања

 

 

 

 
 
 
Храм Светог Гаврила
 

Назарет је град на северу Израела који настањују Арапи од којих су 1/3 православци, а 2/3 су муслимани., ово је једини град у Израелу у коме је недеља нерадан дан.

По Светом писму, Богородица је са Исусом отишла у Назарет, где је Исус провео своје детињство, па га зато често називају Исус Назарећанин. Исус је у Назарету прво проповедао, претпоставља се да је то било у синагогама.

 

Стара архиепископија

 

Данас се у Назарету налазе Православна црква Светог Гаврила на месту на коме је Архангел Гаврило јавио Богородици о рођењу Исуса Христа, на истом месту се налази и Маријино врело. нешто даље од овог храма се налази католички храм Благовештења, који је саграђен над пећином Благовештења и он је уједно највећи хришћански храм у Светој Земљи, за ово место католици верују да је Архангел Гаврило обавестио Богородицу о рођењу Исуса Христа. на брду изнад Назарета се налази и Храм младог Исуса или стара архиепископија, затим је ту храм Светог Јосифа на месту где се налазила радионица Јосифова и стара Синагога из 11 века у поседу Грко-католика.

У Назарету се налази и Московија, комплекс зграда коју је изградила Империјална Православно Палестинско друштво 1904 године за смештај и едукацију ходочасника у Светој земљи. У оквиру комплекса су се налазили болница, трпезарија, апотека, школа... и могао је да прими око 1000 ходочасника. Након октобарске револуције Руско ходочашће је замрло, па је влада СССР-а 1964 године продала Московију Израелу, тако да су у њој данас полиција и пошта.

 

 

Московија

 

 

 

 

Место Христовог крштења, на реци Јордан

 

 

место Исусовог крштења по мишљењу историчара

 

Крштење у данашње време

 

Тачна локација где је Јован Крститељ крстио исуса Христа је данас непозната. Али се на основу неких докумената и археолошких налаза сматра да је то локација на реци Јордан на 8 км од Јерихона и на 5 км од ушћна реке Јордан у Мртво море.

 

 

 

Гора Блаженства

 

 

Храм Блашенства

 

Гора Блаженства са храмом се налази на 4 км од Табге и 12 км северно од Тивериаде. по католичком предању на овом месту је Исус Христ изговоорио Беседу на гори (Матеј 5:1-7; Лука 6:20-49). Хранм Блаженства је изгражен 1937 године и купола је осмоугаона и симболизује 8 блаженства.

 

 

 

 

Галилеја

 

 

Галилеја

 

Галилеја- северни део Израела која се простире од реке Јордан на истоку до Медитеранске обале на западу, величине 70х40км. Галилеја се на ного места спомиње у Старом у Новом завету. У историји по подели Израиљовог царства након смрти Соломонове Галилеја је ушла у састав Израелског царства. У наредних 6 векова Галилеја је прелазила из руке у руку Вавилонцима, Персијцима, Владарима Сирије и Египта. ИЈеврејско становништо је у Галилеји било мањина све до Симона Макабејског који је населио Јевреје у Галилеју доводећи их из Јудеје (1 Мак. 5:9-23). 63 год.пне целу Палестину су освојили Римљани, као и Галилеју. Галилеја је имала аутономију под Римљанима и њоме је управљао Ирод. Седиште Галилеје је постао Сефорис-Ципори , а 25 год. пне Тивериада, а по паду Јерусалима био је Синедрион. У 7 веку су Галилеју освојили муслимани и све до 20 века је држали (осим 12 века када су Галилеју држали крсташи). 

Галилеја је старо и новозаветна област која је имала велику улогу у писању историје Свете земље: Галилеја је било место где су обитавали тешки преступници (3 Цар. 9:11; Пар.6:76), пророк Исајија је прорекао да ће становници Галилеје бити сведоци доласка Месије (Ис. 9:14),  у Галилеји се десила Благовест Дјеве Марије (Лк. 1:26-38; Мт 1:18-25)  и у галилеји је Исус провео своје детињство (Лк. 2:39-52), овде је Спаситељ изговорио Беседу на гори (т. 5-7; Лк 6:20-49) и чинио је многа чуда.

У Галилеји се налазе друга Света места: гора Тавор, древни Назарет, Капернаум, Кана, Мегидо, Кесарија Филипова, Тивериада, Аендор, Сепфорис, Цфат, Наин, Скифопољ-Бет Шеан који су старо- и новозаветна места

 

 

 

 

Гроб Мајке Божје, Храм на Гетсиманији

 

улаз у Храм Богородичиног гроба

 

Богородичин гроб је један од пет највећих хришћанских светилишта.То је грбница у стени где је према сведочењу апостола сахрањена Пресвета Богородица. Ову пећинску цркву красе висећа кандилаи узвишена атмосфера. Смештен је у цркви Успења Пресвете Богородице у Гетсиманији у подножју западне падине Маслинске горе у долини Кедрона у Јерусалиму, Израел.

Библија не пружа информације о крају Маријиног живота или месту њеног погреба. Предања о Маријином погребу у овом делу Јерусалима датирају из 2 или 3 века. Предања су ојачала у 5 веку, кад је снажно оспоравана тврдња да је Марија сахрањена у Ефесу.Око 455. године, древни гроб је пронађен кад је откопан камен који га је окруживао. Први писани помен о цркви на овом месту датира из 6 века. Изграђена је црква кружне основе изнад гроба Мауриција Тиберија (582-602.г.), али су је уништили Персијанци 614. Године. Црква је поново изграђена и посетио ју је ходочасник Арцулф Фрањевачки бискуп) 680. године. Он је забележио да је црква имала два нивоа оба кружног облика. Горњи ниво је имао четири олтара; доњи је имао олтар на источном крају и Маријин гроб на десној страни. Црквени запис из 9.века гласи да је ту служило 13 свештеника и духовника, 6 калуђера и 15 часних сестара.

Кад су стигли Крсташи пронашли су само рушевине. Поново су изградили цркву 1130. године и укључили Бенедиктански манастир, те тако основали Опатијску цркву Свете Марије Јосафатске. Манастирски комплекс је имао готске стубове, фреске црвено-на-зеленом и три куле за заштиту. Краљица Мелисанда Јерусалимска је сахрањена у доњој цркви 1161. године. Кад је 1187. године пало Крсташко краљевство Саладин је разорио већи део горње цркве и употребио камен за поправку градских зидина, али је доња црква (крипте) остала готово нетакнута. Локалитет су преузели Фрањевци након одласка Крсташа и отада га деле Грци, Јермени,Сиријци, Копти, Абесињани и Муслимани. Муслимани одају пошту Богородичином гробу јер је Мухамед на Ноћном путу од Меке до Јерусалима угледао светлост изнад Маријиног гроба. Поред тога, калиф Омер се молио у Гетсиманији 638. године.

 

централни део Храма Богородичиног гроба

 

Степенице са пута воде у квадратно двориште у ком се налази горња црква.Спољни изглед цркве, 47 камених степеница које воде доле у пећину и краљевске хришћанске гробнице у нишама са десне и леве стране степеништа датирају из 12. века. Унутра, седам степеница наниже од улаза, са десне стране, налази се гробница Краљице Мелисанде која је умрла 1161. године. Гробница је некад била заштићена гвозденим шипкама; лук са мотивом љиљана још увек  постоји. Преко пута њене гробнице налази се породична крипта њеног сина, Краља Болдвина ΙΙ Јерусалимског. Зидови који окружују степенице потичу такође из 12. века као и прозори који су забарикадирани да би издржали изливање Кедрона. Мелисандино тело је пресељено у 14. веку на место у дну степеништа и њена гробница се од тог времена поштује као гробница Маријиних родитеља, Јоакима и Ане. Гробовипородице Краља Болдвина се поистовећују са Јосифовим гробом. Доња црква на дну степеништа је Византијска крипта из 5.века, делимично исклесана у стени, приказује изворно Византијско зидарство.  Место је осветљено пригушеном светлошћу, а зидови поцрнели од дима дајући му изглед дубоке старости. Просторија је раскошно украшена иконама и мноштвом висећих кандила. Богородичин гроб се налази у источном делу крипте у малој четвртастој капели са апсидама на западу изграђена, и истоку дужа исклесана у камену. Веома је сличан гробу њеног сина у Цркви Светог Гроба. Олтару гробници прекрива остатке гробнице која можда датира из 1. века.  Ниша југозападно од гробнице јесте михраб, који показује у ком правцу се налази Мека, а који је постављен након Саладиновог освајања. Преко пута, на супротном зиду, налази се гробница из 1. века која представља доказ о најранијој употреби овог места за сахрањивање. Грчки и Јерменски олтари деле источну апсиду; Етиопијски олтар и цистерна заузимају западну апсиду.

 

гробно место,које је празно пошто се Богородица успела на небо

 

Храм има основу крста: у центру је гробница Пресвете Богородице са два улаза, на крају пећине се налази олтар. У каменом кивоту се види чудотворна икона Јерусалимске мајке Божје, руског уметника. Храм је данас у надлежности Грка и Јермена. Овде је традиција пред празник Успења Пресвете Богородице да из Мале Гетсиманије која је близу храма Христовог гроба ходочасници ноце плаштаницу Пресвете Богородице, као што су некад апостоли носили Богородицу до Гетсиманије и њене гробнице.

 

Погреб Богородице

Према предању  Богородица Марија је преминула у Јерусалиму а у Гетсиманији су је сахранили у гробници у којој су претходно били сахрањени њени родитељи Свети Јоаким и Ана и Праведни Јосиф за кога је била заручена. Пошто није био у могућности да присуствује сахрани, Апостол Тома је дошао након три дана у Гетсиманију измолио их да отворе ковчег како би се опростио од Марије. Отворени ковчег је био празан.

Као успомену на смрт Богородице и дан када се она вазнела на небо и „предала свој дух у руке Спаситеља,  празнује се Успење Пресвете Богородице или Велика Госпојина 28. Августа, односно 15. августа по јулијанском календаруа када се завршава и пост који траје14 дана. Велика Госпојина је један од највећих хришћанских празника.

 

 

 

 

Гетсимански врт и Маслинова Гора

и Црква Свих нација

 

 

 

Маслинова гора и Гетсиманија, налазе се источно од града Јерусалима. Маслинова гора је  географска  граница  између  пустиње  и  плодне  области.  Кад  је  посећивао Јерусалим, Исус је са својим апостолима боравио у Витанији. Сваког дана долазио је у град пешице и враћао се увече, прелазећи преко Маслинове горе. На њој је говорио ученицима, предсказао уништење Јерусалима (према Луки, Дјела, 1, 6 –12). Христос се  узнео  на  небо  с  Маслинове  горе, 40  дана  после  Васкрсења.  Многе  цркве на Маслиновој гори посвећене су тим догађајима (Руски манастир Вазнесења, Капела Вазнесења, црква Петер Ностер, Гробница пророка, Руска православна црква Св. Марије Магдалене и друге). Христ је био ухапшен у Гетсиманском врту у подножју Маслинове горе. Сада се тамо налази осам маслина за које ходочасници верују да су из Исусовог времена. Ту се налази Гетсиманска пећина, где је Исус провео ноћ са ученицима после последње вечере, а затим их оставио да спавају и повукао се нешто даље на место агоније и молитве, где се данас налази црква Агоније. Ту га је затим издао Јуда и ту био ухапшен. У близини је Црква гроба Дјеве Марије, мада данас неки сматрају да Маријин гроб није ту, на Гетсиманији него у једној византијској капели близу Ефеса.

На месту, по веровању католика, где се сваке вечери молио Исус налази се Храм Свих Нација. Базилика Агоније (или: Црква свих нација) налази се у подножју Маслинове Горе у Јерусалиму поред Гетсиманског врта. Црква је названа по камену у Гетсиманском врту на ком се Исус Христ молио ноћ пре хапшења.

Тада дође Исус с њима у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима: Седите ту док ја идем тамо да се помолим Богу. И узевши Петра и оба сина Зеведејева забрину се и поче тужити.Тада рече им Исус: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и тражите са мном. И отишавши мало паде на лице своје молећи се и говорећи: Очемој! Ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова; али опет не како јахоћу него како Ти. (Ев. по Матеју 26: 36-39).

Црква из 4 века саграђена на овом месту између 379 и 384 године уништена је у земљотресу 747 године. Крсташи су изградили нову, другачије центрирану да би покрила три изданка стене у знак сећања на три Христове молитве током ноћи.  Црква је освештана 1170 године али је након 1345. престала да се користи. Након ескавације локалитета почетком 20 века, Црква је изграђена 1924 године захваљујући прилозима 12 нација- отуда потиче друго име цркве са 12 купола украшених националним грбовима. У центру црквене лађе је камен из Византијске цркве, ограђен гвозденим венцом од трња. Мозаик у апсиди приказује Христову агонију, а поред њега се налазе мозаици који приказују његово хапшење и Јудин пољубац. План Византијске цркве се оцртава на црном мермерном поду, а могу се видети и  делови Византијског подног мозаика. Споља је позлаћени мозаик који украшава забат (надвратак) такође приказује Христову агонију. Поред цркве се налази Гетсимански врт са дрвећем маслина. Ову цркву Агоније су трговци браћа Бошковић откупили од Турака за време османске владавине.

 

 

 

Јерихон

 

 

Грчки манастир  Светог Георгија Хозевита изнад Јерихона

 

На улазу у град пише- Ово је најстарији град на свету.Налази се на Аутономној палестинској територији на западној обали реке Јордана, 15 километара северозападно од Мртвог мора. Надморска висина Јерихона је 258 метара испод нивоа мора, и по томе је ово најнижи град на свету. 

Археолошки налази су овде открили преко 20 по себи надовезујућих насеља од којих је најстарије датирано око 9000. п. н. е. Зидине су подигнуте у 5. миленијуму п. н. е. Током времена су постојала насеља, па постоје рушевине из разних епоха. Јевреји га преотимају од Ханана у току освајања Палестине, што је описано у Библији. У Библији се Јерихон назива „Градом палми“. Римљани су разорили град године 68. нове ере. Јерихон је новозаветни град, спомиње се у Новом Завету. Он је важна станица на путу Галилеја Јерусалим. У њему су проповедали пророк Илија, Елисеј и Јован Крститељ. На молбу становника Јерихона, пророк Јелисеј је од извора који даје горку и мутну воду створио извор са чистом питком водом. И данас је тај извор активан и око себе формира дивну оазу. Пуно пута је Исус Христ пролазио кроз Јерихон, у њему је чинио разна чуда, на.пр. дао је вид двојици слепих људи. У Јерихону је Исус срео Закхеја, порезника у чијој кући је држао беседу. 

У Јерихону се налази велики ходочаснички Руски центар који служи за смештај и едукацију ходочасника. Руски свештеник отац Антонин је купио велику земљу и када је почео да копа за темеље куће, наишао је на мозаике и делове зидова, касније се утврдило да се ради о Закхејовој кући. На брду 5 км од новог Јерихона, на остацима старих келија данас постоји Грчки православни манастир  Светог Георгија Хозевита којег је основао Свети Сава Освећени.

 

 

 

 


Пастирско поље, Беит Сахур

 

 

 

На 2 км источно од Витлејема се налази Поље Пастира. Ово поље је значајно по томе што су у Христово време на њему своју стоку на испашу изводили многи пастири, када се једног дана појавио Анђео Господњи са откровењем рођења Христа ~доносим Вам велику радосну вест, важна за све људе: овог тренутка се у граду Давида Спаситеља родио Христос Господ~ (Лука 2.11). Радосни пастири су отрчали својим кућама и пренели вест о рођењу, `славећи и хвалећи Бога како им је речено` (Лука2.16). Од тада је ово поље постало Свето место  и место ходочашћа. Света Јелена, у 4. веку , мајка цара Константина Великог је на брду са пећинама изградила манастир који је дуго остао неразрушен, све до доласка крсташа, 11. век, када га они руше. Данас постоји као храм-пећина са дивним мозаицима, а Арапи и Турци ходочасници га често посећују. Од 1971 год. на иницијативу Јерусалимске патријаршије, су почела археолошка истраживања, а од 1978 год. и обнова манастира која и данас траје. Арапи Ово поље називају Беит-Сахур.

 

 

 

 

Гора Тавор

 

 

брдо Тавор

 

Тавор се налази у северо-источном углу Ездрелонске долине, 20 км југо-западно од Галилејског језера, у данашњој палестини. Висине је 588 метара. Гора се први оут помиње у Библији (Суд 4:5-16) у вези са победом Израелаца. Иако се нигде не спомиње име Тавор у Јеванђелима, већина Цркава данас сматра да се Преображење Господње десило управо на врху брда (Мт 17:1-9, Мк 9:2-8, Лк 9:28-36). На врху Тавора се налазе 2 манастира,, Један је Православни и посвећен је Преображењу Господњем, а други је Римокатолички и сваки тврди да се налази на месту Преображења.

 

                  

Римокатолички          и        Православни манастир

 

 

 

 

Хеброн

 

 

Руски манастир Свете Тројице у Хеброну

 

Име „Хеброн“ долази од хебрејског израза за град, што потиче од речи חבר (хабар 598), односно „придружити се, спојити, бити у савезу“. Име „Хеброн“ потиче од истог корена као и Хебер."На арапском „إبراهيم الخليل“ значи „Ибрахим пријатељ“, што симболизује да је, према исламском учењу, Алах (Бог) одабраоИбрахима (Аврама) за свог пријатеља .

Хеброн се налази 30 km јужно од Јерусалима. Познат је по својој виновој лози, грнчарским и стакларским радњама. Град Хеброн карактеришу уске, гранајуће улице, камене куће с равним кровом и стари базаари. Хеброн је други најсветији град јеврејске религије. Хеброн је место где се Господ Бог јавио у облику три анђела.

Хеброн је старо и новозаветни град. За Хришћане је веома значајан јер се сматра да је праотац Адам и прамајка Ева су у Хеброну настали и живели. Каже се да је Адам настао од црвене земље, а у Хеброну је црвена земља у изобиљу. Изнад града се налази пећина Адама и Еве у којој по легенди су ђивели Адам и Ева. У Хеброну је Аврам видео избављење јеврејског народа и повратак из Египта. У Хеброну су се десила 3 значајна догађаја: Аврам је испунио завет дат Богу, установио је обрезање, родио се дугоочекивани син Сарин и Господ се јавио у виду три анђела.

 

пећина Патријарха, синагога и џамија

 

Најважнија историјска локација у Хеброну се налази у Пећини патријараха или пећини Макпела (хебрејски: מערת המכפלה, или Ме'арат ха-Мацхпелах; арапски: الحرم الإبراهيمي, или ал-Харам ал-Ибрахими, „Уточиште Абрахамово“). Место је свето за све три најдоминантније религије на том подручју: јудаизам, хришћанство и ислам. Према „Првој књизи Мојсијевој“ Аврам је купио пећину и околно поље како би у њему сахранио супругу Сару. Јевреји верују да су Аврам, Сара, Исак,Ребека, Јаков и Леа закопани у пећини (преостали матријарх, Рахела је сахрањена ван Витлејема). Због тог разлога Јевреју град називају „Градом Патријарха“, те је због тога један од најсветијих јудаистичких градова (заједно с Јерусалимом, Тиберијадом и Тзфатом). Сама пећина је друго по светости у јудаизму, а цркве, синагоге и џамије су се у граду зидале кроз историју. Исакова хала је данас Џамија Ибрахими, док Абрахамова хала и Јаковова хала служе као јеврејске синагоге.

 

 

 

 

 

Свето дрво Аврамово

 

 

 

Легенда каже да Мамвријски храст, који се налази у долини маре, је место где се први пут јавила Света тројица. У Библији се не наводи тачно место и који храст где су се указали анђели. Али у 1.веку Јосиф Флавије  га назива Великаном и наводи да овај храст постоји још од стварања света. Овај храст је поштован од стране хришћана, муслимана, и јевреја. Око овог храст су се окупљали јевреји, хришћани и пагани. Цар Константин велики је срушио пагански храм који се налазио око храста и изградио прелеп манастир којег су срушили Персијанци и посекли храст. У 17.веку руски игуман данило наводи како је Мамврински храст на месту старог пања, да је стар и велики. данас се поред старог стабла налазе и 2 мања стабла, које староседеоци називају Адам и Сара.

 

 


 

 

Кана Галилејска

 

 

Остаци куће у којој се одиграло венчање

 

Црква у Кани галилејској

 

Кана Галилејска је место у Галилеји у коме је живео Свети Апостол Вартоломеј и где се по новозаветном Јеванђељу по Јовану (2.1-11) одржала свадба на којој је Исус Христос учинио чудо претварања воде у вино. Кана се налаза на месту где се данас налази градић Кафр Кана са око 20 000 становника, 7-8 километара, североисточно одНазарета,

По Јовановом Јеванђељу (Јн. 2: 1-11) Исуса Христоса, Богородицу и остале многобројне званице позвао је Св. Апостол Вартоломеј у свој дом, у Кану Галилејску, на венчање свога пријатеља. Током свадбе је нестало вина и званице и апостол Вартоломеј су били забринути. Богородица је предложила да умоле њеног Сина да интервенише. Исус се опирао, говорећи да Његово време још није дошло али из љубави према апостолу Вартоломеју и својој мајци наредио је да се у празне ћупове улије вода, која се након његове молтиве претворила у вино.

Кафр Кана је данас значајна туристичка логација где годишње пристигне око 250 000 туриста. У центру градића налазе се две цркве, једна до друге, и обе сведоче да је на том месту била свадба у Кани и кућа светог Апостола Вартоломеја.

 

Православни храм Светој Георгија, на месту где је живео апостол Вартоломеј и где се одиграло венчање

 

 

 

 

Капернаум

 

 

Остаци старе синагоге у Капернауму

 

Капернаум место на северозападној обали галилејског језера. Новптзаветно место, место рођења апостола петра, Андреја, Јована и Јакова. У капернауму је Исус Христ много проповедао у синагоги. У Капернауму се данас налазе 2 манастира: православни и католички. У капернауму је Исус подучавао апостоле Петра, Андреја, браћу заведејеву, Јована Богослова и јакова и Левија матфеја. У Капернауму је Исус чинио многа чуда која се описују у ( Мт 4, 13-16; Ин 2,12 ...)

 

 

 

 

Бетесда

 

 

Остаци Бетесде

 

Бетесда или стара бања, налази се уз северни зид Јерусалима, смештена у старом кориту реке Бејт Зејта. У Христово време, бања је имала изграђене плитке базене у којима су се купали углавно стари и болесни, нарочито параплегичари, непокретни... У Бетесди је Исус чинио чуда, непокретне је чинио покретним.

 

 

 

 

Табха - Храм умножења хлеба и рибе

 

 

Сто умножења хлеба и рибе

 

У Табху по предању, Исус Христ је умножио хлеб и рибу и са 5 хлеба и 2 рибе нахраб+нио око 5000 својих следбеника. На том месту се некада налазио предивни православни рановизантијски храм из 4.века са прдивним мозаицима који приказују флору и фауну Галилеје и умножење хлеба и рибе. данас се на том месту налази бенедиктански католички храм. У центру дворишта се налази маслина и фонтана са рибама. Маслине могу да узму као сувенир, туристи.

 

 

 

 

Магдала

 

 

остаци старе Магдале

 

Магдала је град који се налази у Галилеји, на искрајку Генисаретске равнице, на караванском путу Назарет - Дамаск. Из овог града је Марија Магдалена, која је била блиска ученица и пратиља Исуса Христа из Назарета.

 

 

 

 

 

Гробница четрдесетодневног Лазара из Витаније

 

 

Православни храм Лазара, Марије и Марте

 

Лазарев гроб

 

Витанија, место које се налази на 3 км источно од јерусалима, на другој страни Маслинске горе. данас је то Ал-Азарија (Место Лазарево). То је родно место Лазара четвородневног, сестара Марије и Марте. Исус је у Витанији оживео Лазара након 4 дана смрти. На месту где је била Лазарева кућа данас се налази Православни храм посвећен Лазару, Марији И Марти и у његовој близини се налази гроб Лазара.
     

 

 

 

Гора Сион, Зион

 

 

 

Сионска гора(Давидов град) у пророчкој литератури и псалмима била је духовно  средиште  Божијег  народа  и  дом  Божијег  имена.  Данас  је  Сион  део стеновитог брда јужно од старог града, опасан зидинама у II веку. Духовни Сион, у смислу цркве и њених верника, хришћани су у IV веку изградили на брду на којем је стајала кућа Маркове мајке Марије храм,  у којој је Христос славио своју последњу, пасхалну вечеру. Било је то такође место Јудиног издајства, Петровог одрицања од Христа, сусрета апостола с васкрслим Христом, силаска Духа светог на апостоле, прославе еухаристије. Ту се налази Црква Петровог кајања, Црква Уснућа Пресвете Богородице (у  крипти  се  налази  споменик  Богородице  уснуле  на  самртничкој постељи под украшеном куполом), Давидов гроб, соба Тајне вечере.

Хришћани су почели да се окупљају овде после Христове смрти да се моле и одају поштовање у Сионској Горници и  касније на камену где је, како неки тврде, умрла Девица Марија.

На Сионском брду се налази кућа, Сионска Горница, соба на спрату, у којој се збила Тајна вечера-последњавечера), која је некада била црква, затим џамија, а сада је место обиласка свих поклоника Свете земље. У непосредној близини сале Тајне вечере је и Давидов гроб Псалмописца. Непосредно поред зидина Старог града и Сионске порте, капије), на брду Сион је и Црква Успења пресвете Богородице, а  у близини је и старохришћанска  јерменска црква.

На брду Сион је био град Јевусеј, који је Давид освојио. Када је град освојен назван је Давидовим градом. Сион је имао и друга и библијска значења, као: Божији град, Јахвин град, Свето брдо...Према Новом завету, Исус је одржао говор на Сионској гори познат као Беседа на гори. Сионска гора се по Новом завету предствља и као место искупљених људи и симбол новог спасења.

 

Свети Сава на Сионској гори

 

Свети Сава је приликом свог првог ходочашћа у Свету земљу са патријархом Атанасијем из Јерусалимске патријаршије, био велики дародавац  манастира и цркава,  па је и кућу где се збила последња Христова вечера - Сионска Горница, где се збилаТајна вечера) купио од Сарацена и платио је златом и сребром које је добио од краља Радослава. На Сиону је купио и земљиште за српски манастир, подигао је и Цркву Светог Јована коју ће заједно с кућом и манастиром даривати као метох Лаври Светог Саве Освећеног. У крсташким ратовима и црква и кућа и манастир  су порушени. Највероватније су је запалили темплари у последњем крсташком рату. Обновили су је фрањевци у 14.веку(1355. године). Иста кућа је била и  место последњег одмора светог Стефана.

 

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
LATINICA
 
Претрага на ћирилици!
 
 
 
 
Хиландар.инфо
 

Вести из Хиландара
 
Јерусалимска патријаршија
 

Вести из Свете земље
 
Манастир Светог Саве Освећеног
 

Манастир Свете Катарине Синај
 

Свето писмо онлине
 
 
 
Мапа сајта
 

©2014-2017 Светаземља.инфо | Сва права задржана | Услови коришћења | LaktusDev